Tribunal NATO tvorevina
Posle 530 dana suđenja, posle 169 svedoka tužilaštva i 208 svedoka odbrane, srpski general Ratko Mladić, komandant Vojske Republike Srpske osuđen je na kaznu doživotnog zatvora.
Haški tribunal osnovan je Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti, usvojene 25. maja 1993. godine.
Između ostalog, javna retorika je bila da se osude osobe koje su odgovorne za zločine na prostoru bivše Jugoslavije, što će doprineti uspostavljanju i održavanju mira.
Danas, 27 godina od izbijanja separtističkih ratova i počinjenih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, pravda nije uspostavljena, a mir je postignut time što su SAD-NATO okupirali prostor bivše Jugoslavije.
U separatističkom ratu u Bosni i Hercegovini na strani hrvatsko-muslimanskih paravojnih i terorističkih formacija, učestvovale su SAD i pojedine evropske države, članice NATO, uključujući Nemačku i Holandiju.
Sudije i tužioci Haškog tribunala koji su sudili srpskom generalu Ratku Mladiću su upravo iz zemalja koje su počinile nezakonitu vojnu agresiju i mnogobrojne međunarodne zločine.
Bio je to u stvari samo nastavak rata, sada i zloupotrebom međunarodnog prava. Zato, mnogi stručnjaci međunarodnog prava govore o Haškom tribunalu kao instrumentu rata protiv srpskog naroda.
Umesto pravde i proklamovanih ciljeva, Haški tribunal je postao svojevrsna SAD-NATO ratna tvorevina protiv srpskog naroda koji nije pristao na rušenje države u kojoj je živeo.
Zločin Zapada protiv mira
Optužnica tereti generala Mladića za zločin i genocid u Srebrenici uprkos činjenici da podaci o broju žrtava nisu potvrđeni činjenicama, da su mnogi podaci protivrečni, optužbe izmišljene i da je problem Srebrenice postao predmet političke propagande, marketinga i zloupotrebe.
Pored toga, zločini međunarodnog karaktera, uključujući genocid, ne mogu se izolovano suditi, a da se ne uzme u obzir i uzročni zločin koji je doveo do secesionističkih ratova na prostoru bivše Jugoslavije - zločin protiv mira. Pošto je zločin protiv mira počinjen od strane vrhunskih političkih ličnosti SAD i država članica Evropske unije, u okviru NATO-a, smišljeno je izostavljen iz statuta Haškog tribunala tako da odgovorni za taj najveći međunarodni zločin neće nikada snositi pravnu odgovornost.
U stvari, srpski narod je branio međunarodno pravo. Zločinačko saučesništvo Haškog tribunala protiv srpskog vojnog i političkog vrha, čime se želi zločinom obeležiti srpski narod, najbolje se očitava iz statističkih podataka samog Haškog tribunala:
- Od 161 optužene osobe pred Haškim tribunalom, 70 odsto su Srbi, 20 Hrvati, a 10 bosanski muslimani. Od 89 osuđenih osoba, 67 Srba je dobilo ukupno 1.125 godina zatvora, 14 Hrvata 183 godine zatvora, pet bosanskih muslimana ukupno 41 godina zatvora.
U nedostatku Porote, legitimno je upitati se o nacionalnosti sudija, njihovoj religiji i etničkoj pripadnosti, jer te kategorije nesumnjivo utiču na njihove odluke.
Pored toga, neizostavna su pitanja političke i finansijske zavisnosti Tribunala.
Jedno od ključnih problema Haškog tribunala koji do sada nije dovoljno privukao pažnju pravnih stručnjaka, pa ni javnog mnjenja, je kršenje ljudskih prava optuženih i prikrivanje SAD-NATO zločina u SR Jugoslaviji.
Sudije i tužioci
Sudije i tužioci u slučaju Mladić, osim jednog iz Južnoafričke Republike, potiču iz Sjedinjenih Američkih Država i država članica NATO-a. Toliko o objektivnom sudskom sastavu. Pogledajte i sami: sudija Alfons Ori (Holandija, članica NATO-a), Hristof Flige (Nemačka, članica NATO-a), Bakome Maloto (Južnoafrička Republika, bivša holandska kolonija); tužioci: Piter Mekloski, (SAD), Alan Tiger (SAD) i Dermot Gome (SAD).
Iz pomenutih razloga, smatramo da je neophodno da se formira jedna nezavisna međunarodna komisija koja će utvrditi postojanje ili nepostojanje kršenja ljudskih prava zatvorenika u toku Haškog suđenja, i ukoliko se utvrdi postojanje takvih prekršaja, pozvati se na Povelju Ujedinjenih nacija i zahtevati skidanje imuniteta odgovornim sudijama i tužiocima i pokrenuti sudski postupak protiv njih.
Izdajnici izručivali heroje
Ovaj prikaz ne bi bio potpun, a da se ne ispita moguća odgovornost i članova Vlade Republike Srbije.
Njihova odgovornost se može odnositi na nekritičnu saradnju sa Haškim tribunalom koji je od samog svog osnivanja uočen kao Tribunal selektivne pravde, što se najbolje ogleda u izostavljanju zločina protiv mira iz svog Statuta, zatim mnogobrojna kršenja osnovnih prava zatvorenika, kao i još uvek nedovoljno ispitani smrtni slučajevi zatvorenika.
Oni koji su nasilno otrgnuli iz svoje otadžbine i poslali Haškoj nepravdi generala Ratka Mladića, predsednika Radovana Karadžića, predsednika Slobodana Miloševića, uključujući i mnoge druge srpske patriote, snose krivičnu odgovornost saučesništva sa haškom nepravdom. Srpskom su narodu naneli večnu sramotu izdaje.