Mirisala jela sa smederevca
- Sećam se da smo imali stari šporet u kući i ložio sam vatru kao malo dete. Uvek sam osetio miris pečenog hleba. Ukus hrane je drugačiji bio, šta god da se kuva ili peče u njemu, nego danas na struju. Večeras sam zadužen da nosim drva i da ložim vatru, tako da me ovo podseća na dečačke dane - kaže Radisav Todorović, rodom iz sela Rokci ispod Kopaonika.
- Organizovali smo ovo da naša omladina koja je rođena ovde i živi u Švajcarskoj vidi i zna kako su nekada njihove bake spremale hranu, a i da stari dobri smederevac ne ode u zaborav. Dve nedelje ćemo spremati hranu za naše članove isključivo na njemu i onda ćemo praviti mesec dana pauze. Posle ćemo to ponoviti. Šporet će biti tu do kraja januara. Kupili smo ga u Smederevu i dovezli ga ovde kombijem. Kada budemo sve ovo zvršili, vraćamo šporet nazad i poklonićemo ga kome je najpotrebniji - izjavio je predsednik Srpskog demokratskog kluba iz Minhvilena, Gordan Krajišnik, rodom iz Vijačana kod Prnjavora.
Danak brzini života
Nekada je hrana imala bogatiji okus, povrće se bralo direktno iz bašte, a hrana kuvala na šporetima na drva.
A danas, kupujemo smrznutu hranu i za pet minuta je zagrejemo u mikrotalasnoj pećnici. Naravno da je onda bez ukusa i mirisa.
Ali ovde smo svi u žurbi i nemamo toliko vremena da bismo nešto polako spremali ručak ili večeru - kaže Dragan Lapčević, rodom iz Aleksandrovca Župskog.