Umesto posla, noćna mora
Do sada, zajedničko istraživanje SBS i "Ferfaksa" pokazalo je da je Rašković imigrantima nudio sponzorisana radna mesta i prolaz do vize, u zamenu za nadoknadu koja je znala da iznosi i 70.000 dolara. Uporedo kvinslendska Komisija za borbu protiv kriminala potvrdila je da vodi istragu o poslovima njegove firme.
Jedan od onih koje je njegov oglas privukao bio je Danijel Gibs iz Kvinslenda. On nije doseljenik, ali ga je zanimalo šta stoji iza ponude koja je izgledala tako dobro da je bilo teško da je i istinita. Tu je nuđeno mesto "savetnika za zapošljavanje" sa "istinskom, neograničenom zaradom" između 120.000 i 180.000 dolara. Povrh svega, radno iskustvo nije bilo potrebno, izuzev poslova prodaje.
"Da li ste iskusni trgovac i voljni da napravite lepe pare radeći puno ili skraćeno radne vreme? Pridružite se našem uspešnom bezbednom biznisu", stajalo je u oglasu na veb-sajtu Seek, specijalizovanom za zapošljavanje.
Milionski dug
U oktobru, Raškovićeva kompanija Global Skills & Business Services Ptdž Ltd
otišla je u likvidaciju sa dugom od oko 2,5 miliona, ostavivši iza sebe 45 kreditora, mahom indijskih doseljenika. U godini pre likvidacije, Rašković je kupovao luksuzna kola, uključujući nov porše i vilu od tri miliona dolara u Bela Visti, na severozapadu Sidneja.
Kako navodi "Ferfaks", oglas je izgledao dovoljno naivno, ali je reč o zamci.
"On je bio deo sofisticirane i potencijalne ilegalne vizne prevare pri kojoj su firmama nuđene hiljade dolara u zamenu za sponzorisanje vize", tvrde izdanja "Ferfaksa".
Kompanija koja je stajala iza oglasa bila je National Business Services Ptdž Ltd
, a čovek iza kompanije i sa svojom mejl adresom s inicijalima LjR - bio je Ljubo Džek Rašković.
On je 59-godišnji bivši savetnik za obezbeđenje kome je Australijska komisija za bezbednost i investicije do sada već dvaput zabranjivala da vodi firme.
Prošle nedelje, istraživanje SBS-Ferfaks obelodanilo je da je Rašković pokupio više od milion dolara od imigranata kojima je obećavao posao i moguću vizu. Ali, u desetinama slučajeva njegovi klijenti nikada nisu dobili posao iz snova, ostali su bez para, a pojedinci su bili prisiljeni da napuste Australiju.
Te podatke, međutim, Rašković nije kazao Gibsu kada su se susreli. U prostorijama Surferskog kluba Mululaba, on mu je opisao kako posluje.
- Sve je izgledalo sumnjivo - kazao je Gibs. - Nisam se osećao prijatno tokom razgovora i kada je objasnio kako vodi posao, odmah sam znao da nije legalan.
Rašković je potencijalnim zaposlenim slao mejl u kome je opisao šta se od njih traži. "Ferfaks" je došao do te poruke iz koje se vidi da se radniku nudi da traži radna mesta u unutrašnjosti. Onda bi oni trebalo da se obrate poslodavcima voljnim da budu sponzori. Njegov radnik poslodavcu bi trebalo da ponudi 12.500 dolara kao "podsticaj" i "naknada za obuku, kada pojedinac dobije stalni boravak ili vizu".
(Ne)legalan biznis
Profesor Univerziteta Grifit Piter Li, koji je i agent za doseljavanje, ispitao je za "Ferfaks" Raškovićev mejl.
- Na osnovu raspoloživih informacija, ovo se ne čini legalno. Rizik krivičnog gonjenja je realan, a za sve tri, ili više strana u lancu - mogućeg sponzora, podnosioca zahteva za vizu, posrednika i druge koji bi mogli da učestvuju u ovome - kazao je on.
"Ferfaks medija" upitao je Raškovića da li je njegova šema legalna, ali on nije odgovorio.
Isplata novca obećana je u dve rate - najpre 2.500 dolara, a za dve nedelje još 10.000 "isplaćenih po odobrenju stalnog boravka".
U zamenu za nalaženje poslodavca, radnik-izviđač radnih mesta dobio bi 5.000 dolara, polovinu nakon dogovora o zaposlenju imigranta, a drugu polovinu "nakon okončanja, podnošenja i odobrenja dokumentacije o sponzorstvu".
Posao je, međutim, imao skrivenih mana. Prema postojećem zakonu, ilegalno je primati, nuditi ili obezbeđivati novac u zamenu za ugovor o sponzorskoj radnoj vizi. Kazna uključuje do dve godine zatvora, a novčana kazna je 75.600 dolara za pojedince i 378.000 za kompanije.
Prema vladinom programu sponzorisanog doseljavanja u unutrašnjosti, poslodavci u regionalnim i područjima sa malim brojem stanovnika mogu da sponzorišu stručne radnike. S tim, podnosilac koji prođe imao bi pravo da sa familijom živi i radi za stalno u Australiji. Samo prošle godine, s tom vizom došlo je 10.000 osoba.
Raškovićeva šema koštala je, međutim, do 70.000 dolara, od čega veći deo unapred. Mnogi imigranti pozajmili su pare od rođaka i prijatelja u zemlji porekla.
Ali, u mnogim slučajevima posao nije uspeo i ljudi su ostali na cedilu. Postoje takve osobe koje tvrde da im deo novca, obećan u ugovoru ako posao ne uspe, nikada nije vraćen.