Presuda Mladiću, presuda i Srpskoj
Presuda će biti izrečena i pored oštrog protivljenja odbrane i jakih sumnji da li je general Mladić uopšte zdravstveno sposoban da sasluša sudsku odluku.
Ovo je po važnosti druga takva presuda koju je ovaj sud izrekao za gotovo 25 godina postojanja.
Prethodno je marta prošle godine, na 40 godina zatvora osuđen Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske.
Tužilaštvo je i u ovom slučaju tražilo maksimalnu kaznu - doživotni zatvor, naglasivši da bi svaka druga, manja kazna bila "uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu".
Propaganda umesto dokaza
Odbrana je u završnoj reči objasnila da ne postoji nijedan dokaz kojim bi "van razumne sumnje" sudije donele bilo koju drugu presudu sem oslobađajuće.
Proces započet maja 2012, okončan je četiri godine kasnije, a tužilaštvo je teretilo Mladića za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje, kao i za zločine protiv čovečnosti.
Tribunal gase 21. decembra
Za mnoge je i dalje misterija zbog čega nisu prihvaćeni zahtevi Mladićeve odbrane, te je datum presude "zakucan". Jedan od mogućih odgovora je i što je za 21. decembar najavljena ceremonija zatvaranja Tribunala, a deset dana kasnije on će i formalno prestati da postoji.
Da podsetimo, za 24 godine optužena je 161 osoba sa prostora bivše SFRJ, a Srbi su sa presuđenih 1.200 godina ubedljivi rekorderi u izrečenim kaznama zatvora.
U dodatnih pet tačaka optužnice, Mladiću su stavljeni na teret i ubistva, teror, nezakoniti napadi na civile i uzimanje talaca, kao i za kršenje zakona i običaja rata.
Sin Ratka Mladića, Darko, ranije za "Vesti" ocenio je njegov otac u Hagu "pravno odbranjen", ali je ovaj proces od početka bio suočen s činjenicom da je "generalu presuđeno pre presude".
- Ukoliko želimo da se držimo samo činjenica, tada nema dileme da haško tužilaštvo nije dokazalo nijednu svoju tvrdnju. Umesto dokaza ponuđena je ista ona ratna retorika i propaganda kojom je moj otac faktički bio presuđen i pre nego što je protiv njega podignuta optužnica.
Nažalost, tužilaštvu sve vreme u tom poslu pomažu inostrani i domaći mediji, kao i razne lobi institucije. To je jedna te ista retorika, sa istim floskulama, pa čak i ličnostima koje ih upotrebljavaju - kazao je Darko Mladić.
VRS nije terorisala Sarajevo
Branko Lukić objašnjava da je odbrana dokazala da VRS nije terorisala Sarajevo i civile u ovom gradu.
- Iz Sarajeva je od prvog dana pucao Prvi korpus Armije BiH od 30.000 vojnika, a za to vreme, jedinice Vojske Republike Srpske imale su najviše 17.000 ljudi. Pri tome, najpre na suđenju Karadžiću, a zatim i tokom ovog procesa, dokazano je da srpska vojska nije odgovorna za masakr civila ni u redu za hleb, u ulici Vase Miskina, ni pijaci Markale - ističe Lukić. On je objasnio da je Tužilaštvo prvo odustalo od slučaja u ulici Vase Miskina, jer je ustanovljeno da bi zbog visokih zgrada oko male ulice projektil morao da doleti sa razdaljine od 300 metara.
- Budući da su prvi srpski položaji bili udaljeni kilometar i po, priča o tom zločinu je utihnula u Tribunalu, a niko nije dalje istraživao ko je pobio te ljude. Jugoslavija je zbog tog zločina dobila sankcije UN - naveo je Lukić.
Šef Pravnog tima odbrane Branko Lukić naglašava da je optužnicom protiv generala Mladića, haško tužilaštvo zapravo direktno okrivilo i sve građane Republike Srpske koji su s početkom ratnih sukoba i građanskog rata u Bosni imali više od 16 godina.
- Oborili smo četiri glavne tačke optužnice, uključujući i optužbe za genocid u Srebrenici, opsadu Sarajeva i pritvaranje pripadnika Unprofora, 1995. godine. Na osnovu činjenica pokazali smo da su optužbe protiv Mladića pisane ne na osnovu dokaza, već propagande - kazao je Lukić.
Nestali snimci
On je objasnio da je tužilaštvo kao ključni dokaz optužbe za navodni genocid u Srebrenici predstavilo presretnute razgovore unutar linije komandovanja VRS. Na osnovu tih dokaza, prethodno je za ovaj zločin u Hagu osuđeno i više oficira Glavnog štaba, ali i komandanata jedinica na terenu.
- Ali, uspeli smo da dokažemo da je iz Konjuha i Tuzle, odakle su pripadnici Armije BiH navodno slušali i snimali te razgovore, to prosto nemoguće zbog konfiguracije terena i uređaja koje su koristili. Tužilaštvo je na početku procesa navelo da raspolaže svim važnim zapisima presretnutih razgovora srpskih oficira oko Srebrenice. Međutim, kada smo im tražili da nam prezentuju te spise, ispostavilo se da na trakama nemaju ništa, da su ih navodno uništili - precizira Lukić.
Mada je potpuna nepoznanica kada bi mogla da bude izrečena i konačna presuda u ovom postupku, izvesno je da će o tome odlučivati Rezidencijalni mehanizam, odnosno institucija čiji je zadatak da formalno okonča rad Haškog tribunala.
Ukoliko je suditi po dosadašnjoj praksi, ta drugostepena presuda neće biti izrečena u sledećih nekoliko godina.