Utorak 21.11.2017.
14:14
Danas

Marina Abramović: Ne osećam se ni kao Srpkinja, ni kao Crnogorka

commons.wikimedia.org/Shelby Lessig
Marina Abramović tokom jednog od svojih performansa

Otac heroj, majka majorka Armije...

Njene poslednje izjave koje se tiču odnosa sa zemljom iz koje je potekla i rodnim Beogradom po dobrom starom običaju odjeknule su u javnosti.

- Ne osećam se ni kao Srpkinja, ni kao Crnogorka. Ja sam eks-Jugoslovenka. Potičem iz zemlje koje više nema - izjavila je Marina letos nemačkom Špiglu.

Izdavač ju je doduše savetovao da se u medijima ne razmeće sa detaljima iz života s obzirom da je nedavno objavila autobiografiju, međutim ona se namerno, slučajno ili baš onako kako se od Marine očekuje, otkako je ušla u mejnstrim vode, opet raspričala o svemu pa i o tome da je odustala od ideje da, kada za to dođe vreme, bude sahranjena na tri mesta: u Beogradu, Amsterdamu i Njujorku.

Kaže da ne bi volela da umre ni u Njujorku, "kao starci koje ljudi smatraju prljavim, već u nekom manastiru u Indiji, uz crvene pande i tišinu". Tamo bi, smatra, našla mir uma", kazala je Marina, čija je umetnost podrazumevala neprestano kretanje po svetu koji je obišla uzduž i popreko otkad se u tridesetoj otrgla iz zakopčane sredine u kojoj je dotad bila.

Bio je to prvo Amsterdam, pa Evropa, Australija, najlepših pet godina nomadskog života u kombiju zajedno sa tadašnjim partnerom i umetnikom Ulajem, Indija, Kina, Brazil, Amerika... Marina je još dok je živela u Jugoslaviji sanjala da jednog dana vidi svet. Želja joj se ostvarila, ali je svet iz kojeg je potekla nastavio da je prati.

- Ja sam proizvod svih kontradikcija mojih roditelja. Otac Vojo je bio nacionalni heroj, od njega sam nasledila sve što je herojsko, to da uvek ideš do kraja... Od majke (Danica, svojevremeno direktorke Muzeja revolucije), koja je bila majorka Armije, kontrolu, preciznost, urednost u komunikaciji. Spiritualni element nasledila sam od bake, koja je provela ceo život u crkvi. Brat njenog muža proglašen je svecem, patrijarh Varnava - ispričala je Marina u 2004, kada je na prvom internacionalnom Oktobarskom salonu dobila nagradu za životno delo, i kada je izgledalo kao da će dotadašnji napeti odnosi između nje i ovdašnje sredine krenuti u pozitivnom smeru.

U Americi zvezda, a u Srbiji i Crnoj Gori...

Marina je dugo bila uvređena još zbog skandala iz 1997, kad je odlukom političkih vlasti iz Crne Gore preinačena odluka komesara izložbe Petra Ćukovića da ona predstavlja SRJ na Bijenalu u Veneciji, i kada je umesto nje na tu manifestaciju poslat umetnik Vojo Stanić.

Godinama kasnije crnogorske vlasti su odlučile da ispeglaju skandal s Marinom. Dali su joj pasoš, nagradu za životno delo i rekli joj da je veća od Crne Gore, koja je, inače, Marinina druga otadžbina.

Godine 2011. u crnogorskim medijima pojavili su se napisi "Dugo je trebalo da država shvati ko je Marina", ili "Kultna umjetnica, planetarna kraljica performansa, kako je nazivaju mediji širom svijeta, Marina Abramović predstavljaće Crnu Goru na 54. Bijenalu u Veneciji".

Kad je reč o Marininoj karijeri, najbolje ju je razumela Amerika. Njenu retrospektivu u njujorškom Muzeju moderne umetnosti videlo je rekordnih 850.000 posetilaca, uvrštena je u Tajmovu listu najuticajnijih ljudi na svetu, o njoj su napisana kapitalna izdanja, snimljeno je više filmova, a 700-satni performans Umetnik je prisutan učvrstio je njenu poziciju svetske zvezde.

2019 © - Vesti online