Srpski klanovi u imperiji droge (1): Balkan na opijumskom putu
U velikom istraživanju "Vesti" donose niz ekskluzivnih članaka o ulozi srpskih kriminalaca u svetskoj trgovini drogom, otkrivaju dokle dopiru njihovi pipci i uticaj, te kakva je uloga Balkana, a posebno Srbije u ovom vrlo unosnom, ali i rizičnom poslu, u kome se u svetu godišnje obrne desetak milijardi dolara.
Smena dilera
Albanci "tate" za heroin
Na balkanskom prostoru glavni za prodaju heroina su Albanci, zbog dobrih veza sa Turskom. Albanska mafija je prema pojedinim pokazateljima treća narko organizacija na svetu, posle kolumbijske i italijanske. Imaju razvijene rodbinske veze u Turskoj, a sve obavljaju na familijarnoj liniji. Ne odaju jedni druge, pa kad nekog uhapsimo, on neće otkriti ko je iznad njega, otići će u zatvor, ali će mu rodbina za to vreme izgraditi kuću i paziti na porodicu. S druge strane, ako bi propričao o organizaciji, verovatno bi njemu, ali i užoj porodici otišla glava. Pre 15-20 godina među njima je bio veoma mali broj narkomana, ali u poslednje vreme to se drastično povećalo.
Kriminalne grupe sa Balkana, a naročito iz Srbije, već decenijama idu u red najorganizovanijih grupa u trgovini drogom, i to ne samo u Evropi. Iako je narko-tržište Balkana relativno siromašno zbog niskog životnog standarda, stalnih sukoba i etničkih napetosti, ove grupe su našle načine da se ubace u svetske tokove trgovine narkoticima, tako da su danas među najmoćnijima u švercu kokaina iz Južne Amerike do Evrope.
Pipci "bele" hobotnice pružaju se od Balkana preko Južne Amerike, zapadne Evrope, Južnoafričke Republike, sve do Australije. Srpske bande na trgovini drogama tako obrću stotine miliona evra.
U Srbiji i Češkoj nedavno je uhapšeno je pet članova grupe koja se sumnjiči za trgovinu kokainom. Kako su javili mediji, privedeni su Radoslav Cvijović Cvika (63) iz Novog Sada, državljanin Crne Gore, Slavko Pavlov (40), inače Cvijovićev zet, i Branislav Cvijović (39) iz Novog Sada, sin Radoslava Cvijovića.
Lisice na ruke stavljene su Josipu Capiku (59), državljaninu Srbije i Mađarske i Branislavu Bikiću (45) državljaninu Srbije i Češke.
Branislav Cvijović, Capik i Bikić uhapšeni su u Pragu neposredno nakon primopredaje osam kilograma i 400 grama kokaina.
Istovremeno, srpska policija u Novom Sadu uhapsila je Slavka Pavlova, kao i Radoslava Cvijovića, koji se sumnjiči da je organizator ove kriminalne grupe.
Koliko je stanje na narko-tržištu Srbije i Evrope kompleksno, a borba protiv narkotika teška, za "Vesti" govori Dragan Rakić, bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv narkotika u beogradskoj policiji, koji se dve decenije borio protiv ove pošasti.
- Pre dvadesetak godina kriminalci koji su prodavali drogu bili su prokazani. Sada to, nažalost, nije više tako. Poslednjih desetak godina sve je više droge. Pojavio se kokain, takozvani džet-set to koristi, sve je više sintetičkih droga. To nikada nije bio problem samo policije, već društva - kaže Rakić za "Vesti".
U ovom poslu situacija se iz godine u godinu menja. Stari dileri nestaju, ali dolaze novi.
- Malo je ostalo nekadašnjih, velikih igrača u Beogradu i Srbiji. Većina je ubijena, pohapšena ili u inostranstvu. Sada klinci, koji ne respektuju nikoga, prodaju drogu. Poslednjih godina oni ne kupuju drogu na kilograme kao ranije, već po 100-200 grama i to diluju - kaže Rakić.
Crna tačka u Bugarskoj
U svetskoj trgovini drogom učestvuju i dileri na veliko iz Srbije.
- Glavna ulazna tačka heroina u Evropu je bugarski granični prelaz Kapetan Andrejevo, koji je jedini prelaz s Turskom na kome je dozvoljen ulazak kamiona za međunarodni transport. Tamo se nalaze pripadnici američke DEA i ostalih svetskih policija. Zbog toga Bugari imaju velike zaplene heroina i od po nekoliko stotina kilograma, ali najveće količine po svemu sudeći ostaju neotkrivene i nastavljaju put ka Evropi - dodaje Rakić. Srbija je poslednja velika prepreka narko bosovima pred ulazak u Evropsku uniju. Nakon što pređu granicu Srbije ka Mađarskoj, pošiljke ulaze u zonu EU, gde više nema kontrole i heroin može da se transportuje širom Starog kontinenta.
Dva kraka u Srbiji
Situacija u svetu je potpuno drugačija, napominje on.
- Poznato je da se većina laboratorija za proizvodnju heroina nalazi u Turskoj. Albanci su dosta jaki u prodaji heroina. U zemljama Beneluksa najviše se proizvodi sintetičkih droga, dok su Holanđani glavni za proizvodnju skanka, marihuane uzgajane u laboratorijskim uslovima. Balkanski put droge vodi od Avganistana, Pakistana, Irana za Tursku, gde se opijum prerađuje u heroin. On se dalje transportuje ka Srbiji, odakle nastaju dva kraka, jedan ka zapadnoj Evropi, a drugi preko Mađarske ka severu Evrope. Oko 70-80 procenata heroina nastavlja put iz Srbije, dok je ostatak namenjen za beogradsko i srpsko tržište. Bez obzira na to, mi smo prvenstveno zemlja tranzita. Interesantno je da smo takođe na putu droge i u suprotnom pravcu. Naime, sintetičke droge iz Holandije i država Beneluksa transportuju se preko naše zemlje prema Bliskom istoku, gde se dalje distribuiraju - objašnjava Dragan Rakić.