Šta se krije iza zajedničke evropske odbrane (1): Nemci uveli vojničku EU
Pored Velike Britanije, koja je u procesu izlaska iz Unije, u ovu strukturu nisu ušle Danska, Irska, Portugal i Malta. Cilj stvaranja Strukture stalne vojne saradnje je unapređenje projekta evropske odbrane. Najavljuje se razvijanje zajedničkih programa naoružavanja i poboljšavanje uslova za izvođenje vojnih operacija u inostranstvu. Aktivnosti ovog zametka evropske odbrane zamišljene su kao "komplementarne" sa članstvom u NATO-u, ponekad odvojene od te Alijanse, ali nikada suprotstavljene.
Vojni budžeti gase štednju
Iako se svuda u EU štedi na državnim izdacima, sve zemlje ovog odbrambenog pakta obavezale su se da će "redovno povećavati budžete za odbranu" i redovno kupovati oružje i vojnu opremu. To će biti njihova obaveza u pravnom smislu, što znači da u slučaju neispunjavanja sledi neki oblik kazne. Takođe, države članice su se obavezale da svoje investicije za istraživanja na vojnom planu povećaju za dva odsto.
EU namerava da ustanovi fondove kako bi finansijski podstakla razvoj evropske odbrambene industrije. U dogledno vreme taj bi budžet trebalo da dostigne 5,5 milijardi evra godišnje. Već proletos osnovan je prvi vojni štab koji upravlja neborbenim operacijama u Africi.
Jedino je izvesno da je reč o militarizaciji EU, i to u skladu sa konceptom iz Berlina. Pariz je zagovarao da u ovoj strukturi bude manje zemalja, ali da ona bude efikasna i sposobna za opasne misije u Africi, na primer. Nemci su međutim izgurali svoju koncepciju po kojoj u novu vojnu strukturu treba bude uključen što veći broj država jer smatraju da interes da uđu u ovakvu zajedničku odbrambenu strukturu počiva pre svega na potrebi da se zaštiti sopstvena teritorija od onoga što nazivaju "ekspanzionizmom Rusije".
EU ipak bez vojske
U teoriji ova struktura za stalnu saradnju na vojnom planu mogla bi da dovede do osnivanja zajedničkog komandnog štaba. U praksi veoma smo daleko od stvaranja evropske vojske jer EU na političkom planu nije dovoljno federalizovana. Odbrambena politika definisana je još uvek kao deo isključivo suverene politike država članica.
Iako se građanima objašnjava da će ovo navodno ujedinjavanje na vojnom planu doneti velike uštede, jasno je da će troškovi za naoružavanje i vojnu opremu biti povećavani, i to bez konsultacije parlamenata, samo na osnovu odluke na evropskom nivou.
Narodu se govori da je to u interesu bezbednosti, ali se prećutkuje da je glavni dobitnik u celoj priči industrija oružja i vojne opreme, kojoj su unapred profiti zagarantovani.