Pod oblake i sa Monikom
Danas, 24 godine kasnije, najmlađi je i ujedno i jedini civilni pilot helikoptera u Srbiji. Zvuči neverovatno, ali jedina žena - vojni pilot je njena prezimenjakinja Anja Krneta.
- Mada je prezime retko, nismo u rodu, ali se znamo, jer su nam očevi iz tog sveta - vojnog vazduhoplovstva. Anja je zapravo prva generacija žena na Vojnoj akademiji. Te godine sam i ja htela da konkurišem, ali otac me je ubedio da se ipak posvetim civilnom pilotiranju i nisam se pokajala. Za razliku od mojih vojnih kolega, za nedelju dana dostignem broj sati u vazduhu koliko oni za godinu dana, a plata vojnog pilota je niža od one vozača GSP-a - priča ova devojka, inače direktorka u firmi Balkan helikopters, jedinoj na Balkanu koja se bavi turističkim - panoramskim letenjem.
- Kompaniju je zapravo osnovao Živorad Tomić, naš čovek iz Hartforda, Konektikat. Kako je uglavnom u Americi, posao je poverio mom ocu i meni.
Sarin otac Goran Krneta je i dalje aktivno vojno lice sa prestižnom titulom test pilota.
Taj posao je kruna karijere za svakog iskusnog vojnog pilota, a Goran suvereno vlada sa čak pet tipova vojnih i civilnih helikoptera.
- Osećaj dok ste u vazduhu je neopisiv i moguće ga je razumeti jedino kad ga doživite. Očigledno sam rođena pod srećnom zvezdom, jer imam prilike da se bavim poslom kojim ne može svako - veli naša sagovornica.
Sarin otac je 2009. godine otvorio prvu školu za obuku pilota civilnih helikoptera u Srbiji, Helimaster.
- Tako sam imala sreće da već sa 17 godina počnem da letim avionom. Ubrzo sam počela da se obučavam i za helikoptere. Jedan od instruktora bio je i moj otac i to je zaista bilo neizdrživo. On ima taj vojnički, strog pristup prema svakom budućem pilotu, pa tako i prema meni. Na zemlji smo otac i kćerka, a na nebu pilot i učenik - veli kroz smeh Sara.
Pritom, reč je i o veoma skupom hobiju.
Naime, u Srbiji je obuka za pilotiranje manjim civilnim avionom oko 10.000, a za helikoptere oko 25.000 evra.
Ta suma je desetostruko veća za dobijanje dozvole za prevoz putnika.
- Obuka za helikoptere je oko 200.000 evra. Ali, u odnosu na Evropu, kod nas su te cene niže za 30 do 40 odsto. Zato i ne treba da vas čudi da u našoj letačkoj školi imamo i dosta stranaca - veli Sara Krneta, dok nas vodi kroz niz pilotskih i drugih soba firme koja se nalazi na bivšoj farmi krava u Dobanovcima.
Jedna hala je pretvorena u aviohangar.
Tu je i heliodrom, jedini civilni na teritoriji cele Srbije. Ako nije tu, Sara je uglavnom posvećena učenju.
Instruktor je teorijske obuke pilotiranja, a istovremeno i sama studira.
Nedavno je završila vazduhoplovni smer Saobraćajnog fakulteta i odmah upisala master studije sa temom "Projektovanje helidroma".
- Svakom letu prethode ozbiljna priprema i provera, jer bezbednost je uvek na prvom mestu. Takođe, za bezbednost su važni i helidromi, na koji način su i gde sagrađeni, da li su opremljeni za noćna sletanja i još hiljade drugih sitnica koje su zapravo ključne za bezbednost i pilota i putnika - veli ova devojka koja ima sjajnu ideju da Srbija dobije svoju helikoptersku službu spasavanja.
- U tim vanrednim situacijama koriste se vojne ili policijske letelice, ali u većini država je to posao civilnih službi. Međutim, daleko je još Srbija od realizacije ove ideje, jer prethodno moraju da se promene neki zakoni, a zatim i da se izgradi odgovarajuća infrastruktura za takve letove i nabave odgovarajuće letelice.
Sara Krneta će uskoro, veruje već do kraja ove godine, dobiti dozvolu da pilotira helikopterima sa putnicima, pa će se uključiti u tim koji za svega nekoliko desetina evra omogućava turističke letove nad Srbijom.
- Trideset minuta leta helikopterom za tri osobe košta 420 evra, a pet minuta - 30. Verujte, toliko je interesenata da ne možemo da postignemo: do toga da sve više mladih obavlja čin veridbe u helikopteru ili avionu ili želi baš na nebu da obeleži godišnjicu braka ili proslavi rođendan. Lebdenje u oblacima ipak nije više zadovoljstvo koje samo bogati mogu sebi da priušte - kaže ova gospodarica visina.
Rizik posla
Helikopterske i avionesreće su nešto što uvek zaokupi pažnju javnosti. Međutim, Sara o njima ne razmišlja.
- Moj otac je pre nekoliko godina jedva uspeo da prizemlji letelicu. Jednostavno, nesreće se događaju, ali na nama i tehničkom osoblju je da sve učinimo da ih svedemo na minimum. Ne razmišljam o takvim stvarima. U krajnjem slučaju mnogo veća šansa je da doživim nesreću u automobilu - veli naša sagovornica.
Inače, većina viđenijih gostiju Emira Kusturice na Mokroj Gori tamo dođu upravo helikopterom.
Let traje oko 45 minuta, a pilotira uglavnom Sarin otac Goran.
Ona je imala prilike da se vozi sa brojnim poznatim ličnostima, a među poslednjima je bila slavna glumica Monika Beluči.
- Kusturica nam dolazi bukvalno na tri-četiri dana. Toliko se odomaćio na našem helidromu da neki put i ne primetimo da je tu. Šalim se. Naravno, svi smo odlično svesni da je reč o jednom od najvećih svetskih režisera - priča Sara.
Medicinski prevoz
Nedavno je na helidromu u Dobanovcima održan i svetski Dan helikoptera s ciljem da okupi sve zaljubljenike u ovu vrstu letenja.
- Istovremeno, ideja je da se podigne svest o važnosti helikopterskog saobraćaja, prvenstveno iz medicinskih razloga. Ove godine je zaista bilo lepog druženja, ali i dosta toga smo naučili. Glavna tema je bio upravo heli-medicinski prevoz - kaže Sara Krneta.