Švajcarski medij: Hrvatska se nije odredila prema jugoslovenskom nasleđu

Navodi se da je Muzej na Golom otoku "mesto sećanja bez koncepta", te da je postavka slabo napravljena, pa je i deo eksponata bez odgovarajućih natpisa.

"Otok bio mogao biti centralno mesto sećanja na propalu Jugoslaviju", piše list i dodaje da je u stvanosti to mesto na kojemu žrtve nisu dostojanstveno obeleženo.

"Goli otok nije s druge strane ni odgovarajuće turistički iskorišten, jer bi mogao biti predstavljen kao "'jugoslavenski Alkatraz'".

List, takođe piše da se nadležni u Hrvatskoj i društvo ne zna odgovarajuće i dostajnstveno da postavi prema tim važnim istorijskim temama, što je ipak samo još jedan simptom "nerazrešenih konflikata koji prave podele".

Opisujući svoju posetu Golom otoku autor teksta Andreas Ernst kaže da turiste dočekuje suvenirnica u kojoj se može fotografisati s pločom sa zatvoreničkim brojem ili u zatvorskom odelu, što smatra "nukusnim". 

Podseća da se na otoku nalazio logor "jugoslovenskog diktatora Tita" u kojemu je bilo oko 16.000 ljudi i da ponuđena "zabava za turiste izgleda groteskno s obzirom na muke koji su mnogi ljudi na ovom otoku doživeli".

Naglašava da je kasnije Goli otok postao zatvor za kriminalce, a ne političke protivnike, te da je konačno zatvoren 1988. 

Do tada je na njemu izgubilo život oko 400 ljudi.

List napominje da je logor osnovan nakon Titova raskida sa Staljinom, te da je Goli otok bio njegova osobna odluka.

"Nesumnjivo je u partiji i armiji bilo fanatičnih pobornika Staljina, koji nisu mogli podneti Titovo odvajanje. Protiv ove 'pete kolone' je provedena brutalna čistka staljinističkog tipa - nekoliko reči, vic ili ispad besa su bili dovoljni da stari drugovi završe na Golom otoku", piše Noje cirhen cajtug i konstatuje da to mesto "svedoči o najmračnijem periodu te države i njene represije, koja je sredinom šezdesetih značajno popustila".

Napominje se i da je u Kumrovcu, čije se uređenje hvali, Titov život predstavljen kroz rodnu kuću i raskošnu sahranu "na kojoj je bilo 128 svetskih delegacija", ali da o životu jugoslavenskog lidera između te dve tačke nema ništa. 

"I četrdeset godina nakon Titove smrti hrvatsko društvo nije našlo način da zauzeme jasan stav prema Titu, naglašava NZZ i dodaje da "jugoslovensko nasleđe deli hrvatsko društvo": konzervativno-katolička desnica jugoslovensku ideju smatra pretnjom i maskom za velikosrpstvo, dok je za levicu Tito simbol borbe protiv okupacije i fašizma, čega je simbol fašistička NDH, 'marioneta Italije i Nemačke"'.

Kao treću ključnu lokaciju Titovog nasleđa u Hrvatskoj NZZ navodi Brione, koji se opisuju kao raj i Titova letna rezidencija u kojoj je primao mnoge svetske državnike, ali i filmske zvizde poput Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona. Brioni  su primer "glamura diktatora", danas nacionalni park na kojemu je vreme stalo u 1980.

Napominje se i da se među današnjim gostima Briona nalaze i neki poznati kulturnjaci, poput Radeta Šerbedžije, koji na Malom Brionu leti priređuje pozorišne predstave poput "Kralja Lira".

Na Brionima se "ne gaji ni Titov kult niti se njegova epoha prećutkuje", ali i oni ilustriraju neodlučnost hrvatskog društva prema Titovom nasleđu kao i Goli Otok i Briona, samo na poseban način.

"Na Brionima vlada neverovatan šarm", piše švajcarski Noje cirhen cajtug.