Obratite pažnju: Hrkanje nije uvek bezazleno
Uglavnom je starija muška populacija prva na udaru pogotovo ako kubure s viškom kilograma. Hrkanje može da se pogorša sa godinama. Ova dijagnoza se opisuje kao specifičan zvuk koji čovek proizvodi tokom sna. Javlja se kada je tok vazduha na neki način delimično blokiran, pa se stvaraju vibracije mekog nepca i ostalih tkiva u ustima, nosu i grlu.
Svaka osoba se bar jednom u životu srela sa činjenicom da je prethodnu noć "testerisala" u krevetu, pogotovo ukoliko je tih dana bila bolesna i ima zapušen nos. Povremeno hrkanje obično nije ozbiljno i uglavnom samo izaziva neprijatnost za partnera i okolinu. Ipak, ako vam se ova pojava često javlja, ne samo da remeti mir okoline, već šteti i kvalitet sna same osobe koja hrče.
Uzroci hrkanja mogu da budu raznovrsni, od alergijskih reakcija, infekcije sinusa preko deformiteta nosa, pa sve do polipa u septumu. Slabe glasnice ili previše opušteni mišići grla i jezika takođe mogu da izazovu hrkanje ukoliko se tokom sna opuste i spuste u disajne puteve.
Takva vrsta hrkanja se javlja kod mlađih osobe koje su u dubokom snu, koje su uzele tablete za spavanje ili su previše popile. Kod starijih ova pojava je uobičajenija jer starenje uzrokuje opuštanje mišića. Ono na šta malo ljudi obraća pažnju jeste da hrkanje može da bude alarm za zdravstvene probleme u organizmu.
Rizik za srce
Brojna istraživanja su pokazala da je apneja usko povezana s moždanim udarom, aritmijom, kardiovaskularnim problemima. Ljudi koji imaju prekide u disanju tokom noći imaju dva puta veću šansu da obole od neke srčane bolesti. Pojedini stručnjaci čak navode da se ljudi koji hrču češće bude sa glavoboljama.
Hrkanje može često da bude znak opstruktivne apneje (kratkotrajni prekid ili pauza u disanju koja traje duže od tri, a kraće od 10 sekundi) ili poremećaja sna, koji može da ima ozbiljne posledice po zdravlje, ali i svakodnevni život.
Toksični proteini štete pamćenju
Rezultati nedavne studije pokazali su da osobe koji hrču u snu imaju veći rizik da obole od Alchajmerove bolesti. Razlog leži u tome što se tokom prekida disanja stvaraju toksični proteini u mozgu koji su okidači za Alchajmerovu bolest.