Četvrtak 16.11.2017.
00:55
Vesti

Istina ili fikcija tajne studije Bundesvera (4): Novi odbrambeni pakt

EPA/Felipe Trueba
Angela Merkel na počasnoj smotri u Berlinu

Takođe, on je odbio da komentariše detalje izveštaja i istakao da je poverljiv. Pretpostavke u tom dokumentu u suprotnosti su sa zvaničnim izjavama lidera EU, koji se javno zalažu za veću integraciju evropskih zemalja u Uniju, u čemu prednjači upravo nemačka kancelarka Angela Merkel.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je još pre dve godine govorio o zajedničkim vojnim snagama koje bi "dale dodatnu težinu i sigurnost kompletno bezbednosnoj slici EU".

Predlog je bio da "stalnu postavku EU snaga" čine vojske Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Poljske, koje bi bile raspoređene u 18 bataljona, centralna bi bila smeštena u Briselu i bila bi pandan NATO-u.

- Evropskoj uniji je neophodna zajednička vojska kako bi bila shvaćena ozbiljno na međunarodnom nivou - istakao je on.

Ideju su podržali lideri Italije, Francuske, Nemačke, Mađarske, Finske i Češke, ali se usprotivila Velika Britanija. Nakon Bregzita, situacija se očigledno značajno menja. Najmanje 20 zemalja EU potpisaće naredne nedelje u Briselu novi odbrambeni pakt za finansiranje i razvoj zajedničke vojne opreme, u znak jedinstva posle odluke Velike Britanije da napusti blok.

Potpisivanje Sporazuma o stalnoj strukturnoj saradnji (PESCO) promovišu Francuska i Nemačka, a nakon višegodišnjeg smanjenja troškova u Evropi i oslanjanja na SAD kroz NATO, dve države se nadaju da će sporazum ujediniti nacije u čvršćoj odbrambenoj saradnji koja podrazumeva vojnike i oružje.

Osim Francuske i Nemačke, do sada su Italija, Španija i još oko 16 zemalja EU obećale da će se pridružiti paktu, koji bi zvanično mogao da bude stavljen na snagu u decembru. Danska, Portugal, Malta i Irska tek treba da se javno obavežu. Velika Britanija, nakon Bregzita 2016, neće učestvovati u sporazumu.
 

2019 © - Vesti online