VIDEO: Novi snimci sa Antarktika upozoravaju na veliku opasnost
Pre nekoliko dana NASA avion poleteo je iz mesta Ušuaja, u Argentini, preleteo ledeni greben Larsen C, kao i novi ledeni breg nazvan A-68, veličine oko 5.000 kilometara kvadratnih, koji je nastao između 10. i 12. jula ove godine.
A-68 je bio jedan od najvećih ledenih bregova na Zemlji u trenutku nastanka. Iako je, od tada, ostao bez nekih delova i dalje je ogromnih dimenzija.
Fotografije koje je NASA postavilam na svojim nalozima na društvenim mrežama, predstavljaju prve snimke ledenog brega iz blizine viđene ljudskim očima, budući da su dosada prikazani snimci bili satelitski, navodi Mashable.
A-68, sam po sebi, ne predstavlja opasnost, osim za brodove koje plove tim područjem. On neće odmah doprineti porastu nivoa mora, budući da već neko vreme pluta u vodi.
The wider EW footprint of @ESA_EO 's #sentinel1 gives a nice overview of the drift of iceberg #A68 away from #LarsenC. From-rift-2-drift pic.twitter.com/c6j39bWDBt — Stef Lhermitte (@StefLhermitte) 21. септембар 2017.
From yesterday's #IceBridge flight: The edge of Larsen C Ice Shelf with the western edge of iceberg A68 in the distance pic.twitter.com/lN4lHanIfY — NASA ICE (@NASA_ICE) 01. новембар 2017.
Postoji, međutim, mogućnost da bi dalje odvajanje od Larsena C, koji se nalazi u delu Antarktika koji se brzo zagreva, moglo da ubrza nestanak tog ledenog grebena. To bi, naravno, ubrzalo dotok leda sa kopna u more, što bi svakako dovelo do porasta nivoa mora.
Okolni ledeni grebeni, kao što je Larsen B, već su počeli da se dezintegrišu, a nedavna istraživanja ukazuju da Ledeni pokrov (najveća masa glacijalnog leda površine veće od 50.000 km2, poznata i kao kontinentalni glečer) zapadnog Antarktika i Ledeni pokrov istočnog Antarktika ugroženiji od otopljavanja nego što se ranije mislilo.
From yesterday's #IceBridge flight: Edge of the Ronne Ice Shelf at the end of the sea ice line. pic.twitter.com/UfJaPruCvu — NASA ICE (@NASA_ICE) 05. новембар 2017.
Ono što će se u budućnosti dešavati sa antarktičkim ledom od velike je važnosti za ostatak sveta, budući da bi porast nivoa svetskog mora priobalne megalopolise učinio veoma ranjivima.
U jednoj studiji iz 2016. godine, objavljenoj u časopisu "Nejčr", navaodi se procena da bi nivo mora na zapadu Antarktika do 2100. godine mogao da poraste za jedan metar. On bi, na različitim lokacijama širom sveta, dostigao mnogo veću visinu, i pored toga što u ovu procenu nije uračunato otapanje ledenog grebena na Grenlandu.
Studija projektuje još katastrofalniji porast nivo mora od čitavih 15 metara, do 2500. godine, koji će potopiti američke države Floridu i Luizijanu, zatim Bangladeš, deo jugoistočne Azije i ostale naseljene priobalne regije.