Četvrtak 16.11.2017.
00:10
D. Dekić - Vesti

Teška bitka za porodično nasleđe: Tajkuni otimaju na Dedinju

V. Sekulić
Gradnja bez kraja: Sporno zemljišta

Pravna borba ovog Beograđanina da povrati plac na Dedinju koji je država oduzela pre više od pola veka, izbacila je na površinu svu nemoć Srbije pred opštinom Savski venac na čijoj je teritoriji sporno zemljište. Ali, optužuje Dobrivoje, pokazala je i neviđenu korupciju.

U seriji nepravdi tokom maratonskih procesa, Vujića i njegovog advokata Tatjanu Hadži - Lazarević dočekali su da se u Srbiju posle 10 godina vrati Bogoljub Karić, nakon što su zastareli procesi protiv njega. Od tog trenutka, postupak koji je Vujić vodio godinama kreće ubrzano.

Izgubio veru u sistem

- Tokom sedam godina postupka narušena su mi imovinska i građanska prava i izgubio sam svaku nadu i veru u sistem - priča ovaj inženjer za "Vesti".

On je jedan od četvoro vlasnika parcele, kao unuk i naslednik Darinke Vujić koja je sa sestrom Radmilom Marjanović posedovala zemljište na elitnoj lokaciji u Užičkoj 17a. Tako je bilo sve do 1959. godine kada je parcela od 1.329 kvadratnih metara nacionalizovana radi podizanja rezidencijalne vile. Pošto je samo država mogla da gradi, a to nije učinila, naslednici su pokrenuli postupak za restituciju.

Novaković bez komentara

Od biznismena Gorana Novakovića koji je kupio pravo na korišćenje spornog zemljišta, sa nedovršenim objektom, zatražili smo objašnjenje, ali ostali smo bez odgovora.
- Javićemo Vam se ako bude imao komentar. Za sada tim povodom nije davao izjave - kazala je službenica u NIS Energovindu, čiji je Novaković osnivač.

- Međutim, Opština Savski venac je oduzela od države naš plac za potrebe privatne građevinske firme Koling i 1995. dodelila to zemljište sebi. Reagovali su savezni pravobranilac SRJ i Ministarstvo finansija poništenjem opštinskog rešenja. Opština uprkos tome donosi novo rešenje u svoju korist, a SRJ uzvraća žalbom. U međuvremenu je Koling započeo gradnju,iako nije korisnik parcele - priča Vujić, dok objašnjava da je i pored žalbe države opštinsko rešenje 2002. postalo pravosnažno.

Njegov advokat Tatjana Hadži - Lazarević objašnjava da je Koling dobio građevinsku dozvolu rešenjima opštine i grada 1994. i 1995. i podigao zidove i krov.

Poklon kiparskoj firmi

Tatjana Hadži-Lazarević navodi još jedan razlog zbog kog kiparska firma ne može da ima posed nad zemljištem Vujića i njegovih rođaka.
- Ugovor između Dragomira Karića i Novakovićeve kiparske firme je ništavan i stoga što prema zakonu strano preduzeće može da bude vlasnik nepokretnosti u Srbiji samo ako joj je ona potrebna za obavljanje delatnosti. To ovde nije slučaj, jer u nezavršenom objektu nikada nije obavljana bilo kakva delatnost - navela je ona.

Prodato za šest miliona evra

- Međutim, rešenje je promenjeno i građevinska dozvola je 1997. izdata firmi ZIB. Neverovatno, ali ZIB je dve godine pre toga prodao objekat u izgradnji bratu Bogoljuba Karića, Dragomiru, za tadašnjih 250.000 nemačkih maraka - priča Hadži - Lazarević.

Dragomir Karić uknjižen je tek 2009. kao vlasnik, a imanje je prodao za čak šest miliona evra kiparskoj firmi Reldor trejding limited Gorana Novakovića, koji je kratko bio ministar energetike u prvoj vladi DOS-a.

Strazbur poslednja nada

Dobrivoje Vujić i njegova advokatica su došli do saznanja da je u sprezi Kolinga, ZIB-a i Savskog venca kupljeno još sedam kuća, a na osnovu onoga što je do sada prošao Vujić nije optimista.
- Ne vidim da se spor koji smo pokrenuli može rešiti bez međunarodnog suda u Strazburu - kaže ovaj Beograđanin, koji ne odustaje od pravde.

- To preduzeće je od Dragomira Karića kupilo pravo na korišćenje zemljišta s nedovršenim objektom, ali su se uknjižili tek 2012, a naredne godine je pravo korišćenja konvertovano (pretvoreno) u pravo svojine - navodi Hadži-Lazarević.

Ona obrazlaže da rešenje o izuzimanju parcele iz poseda ranijih vlasnika mora da bude poništeno, jer je evidentno da nije gradila država, već neko ko na to nije imao prava i nikad nije bio korisnik zemljišta. Dodaje i da je pokrenut i postupak zbog davanja upotrebne dozvole ovom objektu koji nije priključen na struju i vodovod.

Predmet "izgubljen"

Vujić kaže da se u procesu restitucije započetom marta 2010. godine ne poštuju ne samo njegova građanska i imovinska prava već ni vremenski rokovi.
- Dokumentovano je da nam je imovina oduzeta, ali se sve odugovlačilo kako nam ne bi vratili imanje - priča naš sagovornik.
Jedan predmet se, objašnjava Vujić, "izgubio" u opštini Savski venac, a drugi u Sekretarijatu Beograda.
- Spor na Upravnom sudu smo dobili zbog ćutanja administracije, ali opština nije postupila po nalogu da u kratkom roku reši naš zahtev - kaže Vujić.






 

2024 © - Vesti online