I to je (bio) Balkan: Zaljubljen u prvu Koštanu
Naravno, posle Milke Grgurove i Vele Nigrinove. Potekla je iz poznate umetničke loze Popovića, koja je dala dvadesetak glumaca.
Oni su jedno vreme sačinjavali polovinu trupe Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Zorka je bila kći glumačkog para Ljubice i Dimitrija Kolarovića.
Na pozornicu Narodnog pozorišta u Beogradu stupila je već u četvrtoj godini, a do sedamnaeste je već bila slavna.
Ali, tada su je udali za jednog udovca, bankarskog činovnika u Zemunu. Već u drugoj godini braka Zorka je saznala da je njen muž neizlečivo bolestan.
Negovala ga je dok nije umro, a onda se 1887. vratila se na scenu i vrlo brzo postala miljenica publike.
Uspešno je tumačila glavne uloge, tragične i komične, i to u najboljim komadima.
Nadahnuto Zorka igra mazne šiparice, stidljive naivke, uobražene kaćiperke, pakosne spletkašice, tvrdoglave goropadnice.
A kada se zavesa spusti, plenila je sve oko sebe ženstvenošću i glasom izražajnim i toplim, skrivajući u sebi nešto vragolasto.
U nju bila zaljubljena čitava armija obožavalaca, a posebno muzičar Šarm, pevač i glumac Daskašev, i, naravno, Vojislav Ilić.
Zorka Todosić je važila i za prvoklasnu opersku pevačicu, pa je postala prva Koštana iz čuvenog dela Borisava Stankovića.
Glumila je svim srcem i dušom, tako da se isprva i nije zapažalo šta je bila njena uloga, a šta pravo ludilo koje je počelo da je obuzima.
Nije prestajala da igra ni kada joj se um pomračio.
Kada to više nije mogla na pozornici, gde god je stigla, kazivala je, bez greške, čitave strance svojih uloga.
Smrt ju je 1936. godine spasla muka, od kojih je najgora bila potpuni zaborav publike.