Lakše se diše
- Pozvala me da mi kaže da mi je poslala skroman poklon, da mi makar malo olakša život. To nije skroman poklon, to je za mene veliko kao kuća. Bodrila me je da će sve biti dobro i takva podrška mi mnogo znači, jer više od fizičkih tegoba ubijaju samoća i briga. Uz podršku čitalaca "Vesti" konačno osećam da život ima smisla - kaže Rada.
Ona je izrazila veliku zahvalnost za svaku pomoć koja stigne za nju, i ističe da sada mirnije spava. Nedavno je zahvaljujući radiološkoj ordinaciji Pneumbra, obavila besplatnu magnetnu rezonancu. Ustanovljeno je da je imala čak četiri moždana udara kojih nije bila ni svesna, a potvrđen je i težak oblik diskurs hernije zbog koje trpi velike bolove. Posetila je ovih dana Beograd kako bi je pregledao neurohirurg.
Za hranu i lekove
- Uz donacije koje su pristigle, mnogo se bolje osećam. Sada se trudim da rasporedim sav taj pristigli novac da uvek imam za hranu, za poneki lek. Manja je tenzija. Svega sam bila željna. Više se ne osećam usamljeno. Želim još jednom da se od srca zahvalim svim dobrim ljudima koji su mi posredstvom "Vesti" pritekli u pomoć, to nikad neću moći da zaboravim - poručuje Rada.
- On je rekao da mi operacija nije potrebna. Naložio mi je da nosim specijalnu kragnu, a prepisao mi je i nekoliko lekova. Uz ovu donaciju iz Australije ne moram da brinem o lekovima. Nadala sam se da će me operisati, ali još više da će ova kragna pomoći da se ovi užasni bolovi smanje. Samim tim, da konačno mogu i ja da izađem napolje, da prošetam, da živim kao sav normalan svet - kaže Rada.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Činilo joj se da njenim problemima nema kraja. Karcinom bešike se vraćao dva puta, ima astmu i diskurs herniju koja godinama izaziva sve jače bolove u kičmi i vratu, a koji joj onemogućavaju da normalno funkcioniše. Sve dok humani ljudi nisu ušli u njen život, pila je samo lekove koji su joj dostupni. Dane je provodila u postelji uz stalnu sekiraciju i obrocima iz narodne kuhinje, jer joj je od skromne penzije zbog dugova ostajalo samo 20 evra za goli opstanak. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od grada.