Žrtve o kojima se ćuti
General u penziji Milisav Sekulić iz Trbušnice kod Loznice vodi bitku da od zaborava otrgne sve one koji su kao pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA), Teritorijalne odbrane, rezervisti ili dobrovoljci poginuli u vihoru ratnih devedesetih, da njihova imena i sudbine ostanu sačuvane.
O tome je napisao knjigu "Poginuli u oružanim snagama SFRJ u 1991. godini do 1. juna 1992. godine" i svojim zemljacima predstavio je u Biblioteci Vukovog zavičaja u Loznici na književnoj večeri koju je organizovalo Udruženje ratnih dobrovoljaca od 1912. do 1918. Podrinje - Loznica.
O knjizi su, pored autora, govorili urednik Dušan Milovanović i pukovnik u penziji profesor dr Zoran Krsmanović.
Priča o Momčilu Gavriću
Milisav Sekulić je, pored ostalog, bio devet godina u Generalštabu, šest u komandi Armije, a bio je i komandant Gardijskog puka. Autor je više knjiga, a među njima "Cerska bitka - dragulj ratne veštine", "Drinska divizija - prilog istoriji Srpske vojske", kao i knjige o njegovom zemljaku Momčilu Gavriću, najmlađem ratniku Velikog rata - "Sa Gučeva u legendu".
- Kao svoj životni cilj sebi sam postavio da popisujem poginule u ratovima devedesetih. Do sada imam napisanih 15 monografija o gubicima, nisu sve objavljene, a jedna je i ova. U ovoj monografiji obradio sam poimenično dve hiljade poginulih sa podacima ko su, kad su stradali, da li su bili vojnici, starešine, rezervisti, dobrovoljci, a među njima ima skoro 500 vojnika koji su bili na odsluženju redovnog vojnog roka. Nešto više ima rezervista, a oko 13 odsto od svih poginulih bili su starešine. Teško me je pogodilo kada sam među poginulim vojnicima na odsluženju vojnog roka pronašao 28 regruta koji su poginuli, a nisu napunili ni mesec dana u vojsci. To je zločin, bilo je i rezervista koji su danas pozvani u jedinicu, a sutradan su poginuli. Znači, nije bilo perioda obuke, a slati su u rat - kaže general Sekulić i sam učesnik ratova od 1991. do 1995. godine.
U knjizi su podaci i za oko dvadesetak Lozničana koji su poginuli u Vukovaru, napadu na kolonu JNA u Sarajevu, i na drugim mestima. Sekulić kaže da se ovom temom bavi od 1996. i stalo mu je da za svakog poginulog nađe podatke.
- Vojnik je više od običnog čoveka i koga put nanese na neko groblje neka poseti grob poginulog vojnika bez obzira na to da li ga je poznavao - kaže Sekulić koji je, kako je to naveo na jednoj stranici, monografiju posvetio "onima koji moraju da ćute, a znaju da to nije časno ni ljudski".
Knjiga je predstavljena još samo u Beogradu, a obraćajući se svojim zemljacima general u penziji kazao je da je ovu knjigu "veoma teško uspeo da štampa" i istakao da "nismo mi ratovali što smo hteli, nego što smo morali".