Pariz ostaje bez jednog od svojih zaštitnih znakova?

Skoro trinaest miliona ljudi koji godišnje posete ovu katedralu, dnevno oko trideset hiljada, iako se većina njih divi skulpturama niko i ne primeti da se katedrala raspada.

Međutim, jednog popodneva nedavno, Andre Fino, predstavnik ove katedrale, istakao je da se ona raspada. Deo krečnjaka otpada čim se dodirne.

“Svuda se kamen raspada, i što više duva vetar, više parčića otpada”, kaže Fino, pažljivo prelazeći preko otpalih delova kamena na krovnom prolazu katedrale. “Svuda se raspada nekontrolisano.”

Iako ne postoji rizik da se sve sruši u jednom trenutku, stručnjaci kažu da je Notr Dam, dragulj srednjovekovne gotičke arhitekture, došao do prekretnice. Za potreban rad treba izdvojiti skoro sto pedeset miliona evra, odnosno skoro sto osamdeset miliona dolara.

“Treba hitno da se izvrši obnova katedrale“, kaže Mišel Pikod, koji upravlja fondacijom “The Friends of Notre-Dame de Paris”. Ovaj tim planira da prikupi novac od francuskih i američkih donatora.

Notr Dam, smešten u srcu Pariza, nalazi se na mnogim listama željenih mesta za obilazak ljudi širom sveta. To je deo “sentimentalne veze” između Francuske i SAD, važne veze ovih saveznika iz rata, zajedničkih vrednosti i uzajamnog poštovanja kulture, kaže Pikod.

Izgrađen u dvanaestom i trinaestom veku, Notr Dam je bio renoviran između 1844. i 1864. kada su arhitekte Žan-Batist-Antoan Lasus i Ežen Viole le Dik obnovili vrh tornja i viseće podupirače.

Na prvi pogled, katedrala izgleda prelepo. Zamenjeno je nekoliko zvona 2013. godine, pred osamsto pedesetu godišnjicu njenog postojanja.

“Kada pogledate spreda, ništa joj ne fali”, kaže Pikod. “Međutim, kada odete iza scene, tek tada primetite šta se događa.”

Filip Vilnev, glavni arhitekta zadužen za renoviranje, objašnjava da je teško obnoviti Notr Dam zato što u gotskoj arhitekturi “svi elementi imaju dinamičnu sastavnu ulogu”.

Šiljate kule učvršćuju i stabilizuju viseće podupirače, koji drže katedralu. Ukrasi sa grotesknim likovima koji su neobični ili imaju podrugljiv izraz podjednako služe za ukras i da odvode kišnicu.

U probleme prilikom izgradnje spada i na desetine prethodnih pokušaja obnove u kojima je korišćeno različito kamenje, malter i tehnike za održavanje oblika katedrale.

Vilnev kaže da je bitno da se koriste materijali koji odgovaraju onima upotrebljenim pri prvobitnom zidanju – i da se ne sme preterati. “Ideja nije da se zameni baš svaki kamen”, rekao je, obećavši da će zadržati vekovima stare “bore”, znake starosti.

Francuska država, u čijem je vlasništvu katedrala, izdvaja svake godine dva miliona evra za održavanje, odnosno 2,4 miliona dolara. Država obećava da će se taj broj povećati duplo u narednih deset godina.
Fino kaže da je bitno naglasiti da je katedrala ne samo versko zdanje već i zajedničko nasleđe.

“Moje prababe i pradede, i oni pre njih, divili su se ovom spomeniku“, ističe. “Ne mogu da zamislim sebe kako dolazim sa svojim praunucima da posetimo ruševine.”