Zima je na pragu: Ojačajte imunitet

Dva puta godišnje, u proleće i u jesen, trebalo bi pojačano uzimati vitaminske dodatke ishrani, tvrde nutricionisti.

Takođe, trebalo bi birati hranu sa ovog podneblja i jesti je što više kuvanu, a iz jelovnika izbaciti prženu, kao i šećer. Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na preparate bogate antioksidansima (A, C, E i cink), jer imaju značajnu ulogu u jačanju imuniteta.

Ovo je 17 saveta kojih bi trebalo da se držite kako biste ojačali imunitet.

1. Previše šećera "ubija“ imunitet

Minerali, a posebno cink, gvožđe, magnezijum i selen, imaju važnu ulogu u podizanju imuniteta i energije. Međutim, bez obzira da li uzimate preporučene vitamine i minerale, ako se vaša ishrana temelji na šećerima, učinka neće biti. Šećer poništava delovanje minerala i doslovno „ubija“ imunološki sistem, jer podstiče razmnožavanje virusa i bakterija. Zato je suvo voće zdravija opcija, jer sadrži važne minerale. Jačanju imuniteta pomaže i vitamin C, koji podstiče apsorpciju gvožđa.

2. Miks za svaki dan

Da biste svaki dan dobili potrebnu dozu vitamina i minerala i na prirodan način ojačali imunitet i telu osigurali energiju potrebnu za čitav dan, izmiksajte kivi, narandžu, pola limuna, pola banane i kašiku meda. Ako ste ljubitelj voća i povrća, ovom napitku za jačanje imuniteta dodajte i šaku zelenog lisnatog povrća koje je bogato mineralima, a koje u kombinaciji s vitaminima iz voća predstavlja odličnu kombinaciju za imunitet.

3. Kalijum reguliše pritisak, a ima ga u zelenom povrću

Ključnu ulogu za prenos nervnih podsticaja i impulsa, kontrakciju mišića i održavanje normalnoga krvnog pritiska ima kalijum. Ima ga u ribi, mesu, krompiru, zelenom povrću, bananama i jabukama. Nedostatak kalijuma izaziva slabost u mišićima, crevne probleme, nepravilnosti u radu srca i probleme s disanjem.

4. U jesen bar 45 minuta provedite šetajući

Vitamin D pomaže pri apsorpciji i očuvanju nivoa kalcijuma i fosfora u telu koji su vrlo važni za zdrave kosti. Izvori vitamina D su mleko, riblje ulje, maslac i žumance. Potrebnu dozu vitamina D možete dobiti i ako provedete što više vremena na vazduhu i suncu, u jesen i zimu najmanje 45 minuta.

5. Česte upale grla znak su manjka vitamina B2

Riboflavin, poznatiji kao vitamin B2, pomaže telu da pretvori hranu u energiju. Dobar izvor vitamina B2 su sve vrste obogaćenog hleba i žitarice, a ima ga i u mlečnim proizvodima, zelenom povrću, ribi i mesu živine. Manjak vitamina B2 može izazvati raspukline na uglovima usana, neprestane upale grla, osipe na koži, ljubičastu boju jezika i preosetljivost na svetlo.

6. Vitamina C ima u krompiru, paradajzu i paprici

Vrlo važnu ulogu u sprečavanju infekcija ima vitamin C. Najbolji izvor ovog antioksidansa su citrusi, crvena paprika, brokoli, spanać, paradajz, krompir, kupus i kivi. Nedostatak vitamina C može izazvati malokrvnost, ispadanje zuba, bolove u zglobovima, spor proces izlečenja i gubitak kose.

7. Kalcijum iz ribe i mleka čuva kosti

Čak 98 odsto kalcijuma se nalazi u kostima i on ima važnu ulogu u rastu i razvoju kostiju. Ovog minerala ima u mlečnim proizvodima i ribi, ali ako ste preosetljivi na mlečni šećer (laktozu), potrebnu dozu kalcijuma možete dobiti jedući tofu, zeleno lisnato povrće ili pijući čist pomorandžin sok.

8. Pasulj i semenke bundeve za otpornost

Cink pomaže u održavanju jakog imunološkog i zdravog reproduktivnog sistema, posebno kod muškaraca. Ima ga u mesu, ribi, pasulju, celim zrnima žitarica, semenkama bundeve, pečurkama i pivskom kvasu. Pušenje i prekomerno pijenje alkohola negativno utiču na nivo cinka u telu.

9. Jodirana so i jogurt čuvaju štitnu žlezdu

Elementarni jod važan je za pravilan rad štitne žlezde. Manjak joda u organizmu može izazvati povećanje štitne žlezde. Najbolji izvor tog minerala jeste jodirana so, a dobar izvor su i jogurt i morske trave. Znak nedostatka joda može biti smanjena aktivnost štitne žlezde, što usporava metabolizam.

10. Za snažno srce jedu se žitarice, povrće…

Magnezijum omogućava zdrave funkcije nerava i mišića, uključujući i srce. Od vitalne je važnosti za rast i razvoj kostiju, a indirektno je povezan i s apsorpcijom kalcijuma. Odnos kalcijuma i magnezijuma nužnog za održavanje jakih kostiju je 2:1.

Dobar izvor magnezijuma su žitarice, mahunarke, semenke, zeleno povrće, lešnici i orasi.

11. Limun i seks štite od prehlade

Ljudi koji vode ljubav jedanput nedeljno imaju viši nivo imunoglobulina A, molekula imunološkog sistema, koji ima važnu ulogu u zaštiti sluznice od virusa i bakterija, pokazalo je istraživanje.

12. Belim lukom protiv virusa

U borbi protiv sezonskih viroza i infekcija pomoći će i beli luk. Držite češanj u ustima i udišite paru u grlo i pluća. Ako vam je ukus prejak, isitnite ga i popijte s vodom. Beli luk ima antiseptička svojstva i sprečava razvoj virusa i bakterija u usnoj šupljini i gornjem disajnom sistemu.

13. Ispiranje grla

Ako ste već prehlađeni, simptome prehlade (začepljeni nos, grlobolja, kijanje i kašalj) možete ublažiti prirodnim lekovima. Za bolno grlo sipajte čašu tople vode, dodajte kašičicu soli i grgućite, a kako biste sprečili širenje infekcije, iscedite limun u čašu tople vode i isperite grlo.

14. Ren pomaže kod začepljenog nosa

Začepljenost nosa ublažiće naribani ren, ali i ljuti začini poput tabasko sosa i ljute paprike, koji će doslovno „otvoriti“ disajne puteve. Dok ste bolesni, ne zaboravite na unos vode, a pomoći će i pileća supa, koja sprečava upale.

15. Topli vazduh iz fena uništava viruse

Simptomi prehlade mogu se sprečiti inhaliranjem toplog vazduha. Uperite fen prema licu i udišite na nos najmanje dva-tri minuta. Ugrejani vazduh pomaže da se unište virusi, pokazalo je istraživanje.

16. Inhalacija

U veću činiju sipajte ključalu vodu. Možete dodati i nekoliko kapi eukaliptusovog ulja. Nagnite se i prekrijte činiju i glavu peškirom. Udišite kroz nos, a izdišite kroz usta. Inhalirajte se 10 minuta.

17. Kupka za stopala otčepljuje nos

Veliku kašiku slačice u prahu stavite u litar tople vode i stavite stopala u kupku. Slačica u kombinaciji s toplom vodom sliva krv u stopala i ublažava začepljenost nosa.