Krvnici zauvek na robiji!
- Nećemo stati na ovome, to je tek prvo poluvreme. Čekamo reakciju poslanika jer deca moraju da budu zaštićena maksimalno, a roditelji da mirno spavaju - kazao je Jurić, koji očekuje podršku parlamenta.
On je istakao da se nesme žmuriti na zločinima i da se mora menjati društvo koje nije bezbedno za decu.
- Neka se suoče argumenti povodom ovog pitanja, ali moram da istaknem da se u gotovo 90 odsto slučajeva zločin ponavlja ukoliko zatvorenici budu otpušteni posle dve trećine odslužene kazne - naveo je Jurić.
On je istakao da je smrtnost dece najveća u regionu, napomenuvši da bi ovaj zakon trebalo da obuhvati i trudnice.
- Mi nismo predali kompletan zakon, neka ga nadležni dorade. Čim smo ušli u ovu borbu, znači da smo spremni, temeljno smo radili na tome mesecima. Očekivali smo, i na kraju dobili podršku velikog broja građana Srbije. Potpuno sam siguran da će se kazna doživotnog zatvora uvesti u naš zakonodavni sistem. Verujem narodnim poslanicima naše zemlje, neće izneveriti tako veliki broj svojih građana - rekao je Jurić.
Uvođenje kazne doživotnog zatvora u zakonodavstvo neće predstavljati prepreku za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Većina evropskih zemalja, izuzev Portugala, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Norveške imaju doživotnu robiju kao moguću kaznu za teška krivična dela. Ipak, kako predlaže Fondacija "Tijana Jurić" osuđenici neće morati da budu iza rešetaka do kraja života, jer uz doživotnu robiju postoji mogućnost da se posle 25 godina podnese zahtev za vremensko ograničenje kazne.
Nacrt krivičnog zakona iz 2015. godine predviđao je uvođenje doživotne robije, ali nije usvojen. Docent pravnog fakulteta u Beogradu Ivan Đokić smatra da je doživotna robija primerenije rešenje od postojeće maksimalne kazne od 30 do 40 godina zatvora.
Svirepi zločini
Za teške zločine nad decom na 40 godina zatvora osuđeni su Dragan Nikolić Čombe (52), koji je brutalno ubio Tamaru Ivanović (13) u novembru 2005. godine u Padinskoj skeli, zatim Mališa Jeftović, koji je svoju pastorku Katarinu Janković (3) silovao i pretukao na smrt u julu 2005. u Zvezdarskoj šumi. I Dragan Đurić iz Surčina koji je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio 15-godišnju Tijanu Jurić iz Subotice osuđen je maksimalnom kaznom, a tu je i Darko Kostić koji je silovao i brutalno ubio 14-godišnju Ivanu Podraščić u julu 2014. godine. Među njima je i Vladica Rajković iz Vratarnice kod Zaječara, kome je Apelacioni sud u Nišu prošlog meseca potvrdio kaznu zbog silovanja i ubistva trogodišnje Anđelije Stefanović.
- Treba uzeti u obzir i praksu uslovnog otpusta u nekim drugim zemljama koje imaju doživotni zatvor, pre svega Nemačka i Engleska. To je možda adekvatniji način za kažnjavanje teških osuđenika jer ostavlja mogućnost da im posle nekog vremena bude ipak smanjena kazna i eventualno budu pušteni na slobodu. Ukoliko bi se tražila doživotna robija bez mogućnosti otpusta, onda to nije u skladu sa Evropskom konvencijom. Javnost je za što oštrije kazne i što stroža rešenja, a naše zakonodavstvo je među najstrožim. Međutim, sudska praksa je blaža, kada pogledamo propisane kazne - zaključio je Đokić.
Maksimalnom kaznom od 40 godina mogu biti kažnjeni oni koji su imali više od 21 godinu u trenutku kad je izvršeno krivično delo. Nakon 26 godina i osam meseci postoji mogućnost da uslovno budu pušteni na slobodu. Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Srbiji maksimalnu kaznu služi 82 osuđenika, među kojima nema žena. Doživotna robija nikad nije bila deo našeg zakonodavnog sistema, a najstroža kazna u Srbiji je od 1804. do 2002. godine bila smrtna.
Poslednje pogubljenje streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je "ljudski život neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne".
Decoubice zauvek iza rešetaka
Doživotni zatvor u državama EU zamenjuje smrtnu kaznu. Stroga robija nije isključivo namenjena kažnjavanju ubica dece i trudnica iako se u praksi najčešće dosuđuje upravo u takvim slučajevima. U proseku u Austriji ovakvi osuđenici provedu u proseku 22 godine u zatvoru, a u Mađarskoj posle 20 do 30 godina. U Nemačkoj osuđenik na doživotnu kaznu mora da provede bar 15 godina u zatvoru. U Italiji je potrebno da osuđenik provede u zatvoru bar 26 godina, a u Portugalu 30 da bi se razmatralo njegovo eventualno oslobađanje. U Španiji postoji sistem simboličnih kazni - kriminalci mogu da budu osuđeni na čitave vekove robije, ali zakon nalaže da budu oslobođeni posle 40 godina. U Velikoj Britaniji doživotna robija se uvek dosuđuje za seksualne delikte u povratu, a u Francuskoj oslobađanje može da usledi posle 22 godine u zatvoru. U Belgiji osuđenik mora da izdrži minimum 25 godina od doživotne kazne.