Šalja: ZSO je sada naša obaveza, želimo Oružane snage
- ZSO je sad naša obaveza, sada idemo sa procesom pisanja statuta Zajednice, to je osnova procesa, koji treba da ide preko tima za izradu nacrta, koji treba da sarađuje sa kosovskim institucijama i misijom OEBS - rekao je Šalja.
- To nije lak proces, ali mi tražimo to što i Srbija traži, da prevaziđemo tehničke probleme i da se to što pre završi, da znamo na čemu smo - ocenio je Šalja u emisiji "Poglavlje" na RTK 2.
Prema njegovim tvrdnjama, transformacija Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u oružane snage je "promena imena, a ne velika promena suštine".
- Oni (BSK) imaju vojnu uniformu i naoružanje, imamo 103 kosovska Srbina koji su već deo BSK, biće mnogo više kada se stvore oružane snage Kosova - naveo je on.
- Mi imamo svoju agendu, želimo da oformimo Oružane snage Kosova, da transformišemo Bezbednosne snage kroz ozbiljan dijalog sa Srpskom listom, koja je deo kosovskih institucija - kazao je Šalja.
Prema njegovim rečima, ne postoje razlozi da se o tim pitanjima ne razgovara jer su ona od zajedničkog interesa.
- Vi se sećate kada smo formirali Policiju Kosova, to je počelo '99 godine, tada je bilo teško ubediti kosovske Srbe da budu deo policije, onda su 2008. godine napustili policiju na severu Kosova jer su shvatili da je bezbednost Kosova zajednička stvar. Sada zajedno sedimo u parlamentu, carini, zajedno glasamo, uskoro smo zajedno i u sudovima, zašto da nemamo i zajedničke bezbednosne snage - upitao je Šalja.
On kaže da su ustavni amandmani za Oružane snage spremni, i da će u procesu učestvovati i NATO i KFOR, koji su 2014. godine Kosovu dali "zeleno svetlo" za Oružane snage.
- Oružane snage će funkcionisati po multietničkom sistemu i biće pod punom kontrolom NATO i KFOR - zaključuje savetnik kosovskog predsednika.
Šalja smatra da se "mora definisati momentum istorijskog sporazuma između Kosova i Srbije", te da mora da postoji i vremenski rok razgovora.
- U pitanju je momentum koji se gradi i koji je uzeo zamah sada i u Srbiji, a već dugo postoji na Kosovu, iako, moram iskreno priznati, dijalog na Kosovu nije uopšte popularan. I mi na kosovskoj političkoj sceni imamo deficit uspostavljanja konsenzusa za realizaciju dijaloga. U vremenskom aspektu, granice ovog sporazuma mere se sa nekoliko godina u najboljoj varijanti - kazao je Šalja.
Srž istorijskog spora između Srba i Albanaca, smatra Šalja, leži "u odnosu Kosovo-Srbija".
- Ako bude uspostavljen odgovarajući sporazum između Kosova i Srbije, on će imati uticaj u opštim albansko-srpskim odnosima, ali to mora biti uzajamno. Dakle, ne možemo imati albansko-srpski odnos, a da se preskoči odnos Kosova i Srbije - tvrdi Šalja.
On nema dileme da je perspektiva regiona integracija u EU, a da vlast u Prištini ima pretenzije i prema članstvu u NATO.