Hodžaj: Primeniti sve dosad dogovoreno, ograničiti dijalog
Hodžaj je, u objavljenom intervjuu za prištinski "Ekspres", rekao da Beograd nije primenio neke od postignutih sporazuma, a nije ni Priština, pod čim, kako je naveo, podrazumeva formiranje Zajednice srpskih opština.
- Za kraj 2017. imamo dva ključna cilja u dijalogu sa Beogradom - prvi je da svi dosad postignuti sporazumi moraju biti primenjeni... Ali, glavna odgovornost za to što sporazumi nisu primenjeni je u rukama Srbije, pogotovu kad je reč o sporazumu o energetici i drugim pitanjima - rekao je on.
Uz to, prema njegovim rečima, nedovoljan je evropski pritisak na Srbiju "jer uloga EU nije da se samo primene sporazumi, već i da se primeni direktan uticaj na Srbiju".
Pročitajte još:
* "Priština nema tim za dijalog, nikog to tamo ne zanima"
* "Do juče su svi prihvatali Kosovo kao nezavisno, a sada..."
- Stoga je apsurdno slušati o vremenskim rokovima za članstvo Srbije u EU, ako je Srbija i dalje destabilizujući faktor u regionu, produžena ruka Rusije u geopolitičkoj sferi na Balkanu i zemlja s antievropskiom pristupom prema Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hrvatskoj - tvrdi Hodžaj.
On kaže i da primena sporazuma ima veze sa verodostojnošću dijaloga i da se ne može preći u novu fazu u tehničkom smislu, a da se postignuti sporazumi ne primene na praktičnom nivou.
- Naš drugi cilj je da dijalog bude ograničen vremenski i sadržinski. Sada je naš cilj da postignemo mirovni sporazum između Kosova i Srbije, a to za nas ima zajednički naziv: članstvo u UN i međusobno priznanje - rekao je Hodžaj, istakavši da je to jedini kontekst u kojem Priština može da razgovara sa Beogradom.
Hodžaj navodi i da, kada vidi debate o unutrašnjem dijalogu u Srbiji, ima utisak da danas nije 2017, već 1987. godina.
- Ne bi trebalo razgovarati ni o čemu manjem od međusobnog priznanja i tu nije reč o našim naivnim željama niti očekivanjima, već o nepovratnoj realnosti države Kosova - rekao je on.
Kosovu je, naveo je, potrebna nova platforma o načinu pristupanja dijalogu, a to bi, kaže, trebalo da bude platforma za državu, društvo i političke stranke na Kosovu.
Hodžaj u istom intervjuu kaže i da to što je srpski ministar spoljnih poslova rekao da je srpski državljanin uticao na Surinam da povuče priznanje nezavisnosti Kosova, dovodi do pitanja o metodama i načinima koje Beograd koristi u različitim zemljama da naškodi Prištini na međunarodnom planu.
- Srbija ima aktivnu agendu s ciljem da nanese štetu Kosovu na međunarodnom planu, bilo kad je reč o bilateralnim odnosima sa zemljama, ili o odnosima Kosova s multilateralnim institucijama i njegovim članstvom u različitim organizacijama - tvrdi on.
Govoreći o suštini pitanja priznavanja Kosova, Hodžaj objašnjava da je većina zemlja, nakon što su Ujedinjene nacije oformljene 1945, dobila kolektivna priznanja pridruživanjem UN, nakon čega te zemlje nisu više imale potrebu za pojedinačnim priznanjima.
- Kosovo nije moglo da dobije kolektivna priznanja jer nije član UN i zato su nam potrebna pojedinačna priznanja - zaključio je on.