Sunovrat u najavi: Priština objavljuje "rat" Briselu

On je ovo rekao uz tvrdnju da je Priština spremna da funkcioniše samostalno.

Ova izjava došla je baš u momentu kad je Specijalni sud za zločine OVK raspisao konkurs za sudije i tužioce ovog tela, i uporedo sa otvorenim negodovanjem tzv. kosovskog predsednika Hašima Tačija upućenim Briselu, zbog izolacije Kosova.

Da li je to Priština objavila politički "rat" Evropskoj uniji?

Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju iz Prištine kaže da albanski lideri ovako nešto traže jer žele da zaokruže suverenitet.

- Dokle god postoji međunarodna misija sa nekim izvršnim ovlašćenjima, suverenitet Kosova je ograničen, tako da je ovaj zahtev isključivo političke prirode i nema nikakve veze sa nekom ozbiljnom argumentacijom - ubeđen je sagovornik Sputnjika.

On kaže da, s druge strane, misija Euleksa, u koji je uloženo 800 miliona evra, nije dala nikakve rezultate, naročito kad je reč o pravosuđu, sa akcentom na slučajeve koji se tiču ubistava Srba.

Tačijevo, kako je rekao Maksimović, prenemaganje, treba posmatrati samo u svetlu činjenice da sada zbog Specijalnog suda za zločine OVK mora da se pravda pred domaćom javnosti da je na sve pristao jer je EU obećala da će im dati viznu liberalizaciju i ne znam šta sve.

- Oni su navikli da budu miljenici EU koja bez ikakvog kritičkog stava posmatra Prištinu. Međutim, nisu oni ni sada izgubili povlastice Brisela, samo nisu dobili toliko povlastica koliko su navikli da ih dobijaju - mišljenja je Maksimović.

Darko Dimitrijević, urednik Radio Goraždevca i član savetodavnog tela za zajednice pri kabinetu kosovskog predsednika, za Sputnjik objašnjava da je sve ovo danas samo epilog činjenice da se skoro dve decenije na Kosovu ništa ne menja.

Institucije su nefunkcionalne, trome i neuspešne, a lideri koji su dole na sceni, deceniju i duže pokušavaju da se opravdaju za sve to svaljujući krivicu na drugoga.

- Pre svega, tu mislim na poštovanje prava zajednica, posebno kad je u pitanju srpska zajednica koja ima mnogo toga nerešenog, od prava na imovinu, jezika i tako dalje, a mnogo toga je na Kosovu od strane EU uslovljeno upravo rešavanjem ovih pitanja da bi se nastavilo sa napretkom. Ljudi koji vode politiku u Prištini to ne rešavaju, i zato im svaka kritika sa strane smeta. Lično mislim da ovde ne samo da je potrebna misija Euleksa, Unmika, već su potrebni i međunarodni stručnjaci koji bi, nadam se, mogli mnogo da doprinesu. Ne vidim razlog zbog čega bi Euleks nekome smetao, jer ta misija ionako nije nešto preterano funkcionalna, a samo bih podsetio da su upravo oni obustavili istragu o ubistvu srpske dece u Goraždevcu. Mislim da je misija Euleksa više štete nanela Srbima nego Albancima - kaže naš sagovornik.

Dimitrijević kaže da je moguće da u ovom zahtevu Prištine za odlazak Euleksa ima i neke vrste "opomene" prema EU, zbog ubeđenja Kosova da mu ne pruža dovoljno, ali pritom napominje da ništa na Kosovu ne može da se desi bez podrške međunarodne zajednice.

Sve pare koje dolaze na Kosovo dolaze iz EU, dodaje naš sagovornik, a odlazak Euleksa Kosovo bi poslalo u još veći sunovrat od onoga u kom se trenutno nalazi.

Odluka o aktiviranju misije EU na Kosovu doneta je u Briselu 16. februara 2008. i na početku je brojala 2.000 pripadnika.

Evropska unija je prihvatila da misija Euleks bude neutralna u pitanju statusa pokrajine i u odnosu na njenu jednostrano proglašenu nezavisnost, a zauzvrat je prihvaćena od srpskih vlasti i jednoglasno izglasana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.