Niko kao Bijelo dugme
Sledili su ferijalna "Ćiribilibela", olimpijsko-planinarska "Hajd'mo u planine", mangupska "Na zadnjem sjedištu moga auta", otkačena "Aiaio radi radio", šašava "Napile se ulice", pune čežnje - "Ipak poželim neko pismo", pa "Šta ima novo"...
I onda je tako nastavljeno dva i po sata. Bez predaha.
Stalno na putu
U Australiju su došli posle Italije, Poljske, Grčke, Bosne, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, pa preko sveta - Meksika, uskoro će u Francusku, da nabrojimo samo deo, da li se ujutro u hotelskoj sobi on pita: gde smo ovo noćas?
- Pa malo jeste, ima pitanja po noći: Gde sam? Sviram između 120, ponekad i 150 koncerata godišnje. I tako je skoro 20 godina.
Sve hit za hitom, sve našim ljudima poznatija od poznatije, sve - Bijelo dugme, jedno i jedino, i neponovljivo.
Danas već "sredovečno" Bijelo dugme (upravo je tu negde oko 40-godišnjice postojanja), našlo se u subotu uveče u ogromnoj dvorani Internešenel konvenšn centra u Darling Harburu. Prostor koji prima osam hiljada gledalaca organizator Milica i Milan Crnčević zakupili su hrabro i bez oklevanja. A Goranu su uz ponudu rekli:
- Ako si u stanju da dva puta napuniš Operu sa po 3.000 ljudi, hajde da toliko napravimo o jednom trošku.
Nije bilo puno baš do poslednjeg mesta, ali je bilo - impresivno.
Bilo je i suza i mnogo emocija, i radosti i tuge, atmosfera je bila naelektrisana nostalgijom.
Na sceni, svi se dobro zabavljaju. Alen je prisutan gotovo sve vreme, Tifa nešto kraće, a Goran bez prekida i čini se da on najviše uživa. Kažemo mu da izgledaju kao višemesečna urnebesna 40-godišnjica "mature" Dugmeta.
- Sad to jeste nekako kao velika proslava godišnjice mature. Naravno, niko ne misli da se vraća ponovo u srednju školu, ali uživamo u tome da slavimo godišnjicu mature. Tako izgleda ova turneja koja slavi toliko godina da Bijelo dugme postoji - potvrđuje nam Goran.
Da li je Dugme isto kao pre 40 godina?
- Bijelo dugme se menjalo. Uvek. I ako uzmete rane i kasne ploče, one skoro ne liče jedna na drugu. Menjalo se uvek. Da li na bolje ili na gore, ali se menjalo. Sve se promenilo. Moralo se i Dugme promeniti.
Kako god - uspomene su ostale nepromenjene, možda malo izbledele, ali su iste: to su ljudi pokazili i na koncertu u Sidneju.
Goran voli da se rastane od publike pesmom "Ružica si bila", upravo o snovima i uspomenama pri kojima "s vremena na vreme/kao čujem stope/k'o da ideš preko mog praga"...
I pre nego što na rastanku požele publici "Laku noć".