Razboje skupljao po buvljaku

Kada je, odmah posle demokratskih promena, ovaj uspešni privrednik otišao u penziju, a na vlast došle takozvane proevropske snage, sve što je godinama i decenijama stvarao sistematski je porušeno i uništeno... Moćna kompanija "Vojin Popović" dovedena je na prosjački štap, radnici raspušteni, a malo ruinirane imovine što je preživelo "promene" budzašto je rasprodato...

Nekada harali Evropom

- Na otpadu je tako završilo i oko 100 specijalnih pneumatskih razboja (svaki vredeo po nekoliko hiljada evra) koje je Plojović svojevremeno, zajedno s inženjerom Ensanom Salihagićem, konstruisao da bi ovdašnjim tkaljama olakšao posao i omogućio im da kupcima u Italiji, Francuskoj, Rusiji, Belgiji, Turskoj i Americi isporuče što više specijalnih čvorovanih ćilima i tepiha rađenih po motivima sa slika starih Longobarda...

- Bio sam zapanjen kada sam na otpadu u Novom Pazaru video potpuno nove razboje koje seku u staro gvožđe... Mnogi su već bili isečeni. Bilo mi je žao, pa sam jedva uspeo da spasem desetak i sa Salihagićem ih kompletiram što je bio povod da, uz pomoć moje ćerke Alme Hadžibegović i njene firme Elkom-lajn ponovo krenemo sa proizvodnjom ručno-tkanih čvorovanih ćilima i tepiha sa kojima smo nekada harali Evropom... Radna snaga nije bila problem, jer svaka druga žena u ovom kraju poznaje sve tajne tkanja ćilima, mnoge su godinama pekle zanat i usavršavale se u pogonima uništenog "Vojina Popovića", a neke i na specijalizacijama u Italiji - priča Plojović i dodaje:

Za kupce ne brinu

- Počeli smo u jednoj maloj radionici u Novom Pazaru, a onda smo krenuli da spašavamo razboje iz pogona "Vojina Popovića" u selima Grubetiće i Lukare podno Rogozne koji su takođe trebali da završe na otpadu. Sada u bivšoj "ćilimari" u Lukarima imamo solidnu proizvodnju i što je najvažnije proizvodimo ćilime za desetku. Za kupce ne brinemo, imamo ih u svim bivšim JU republikama i širom Evrope - naglašava popularni Duljo.

Među tkaljama u Lukarima najviše je žena sa padina planine Rogozne, mnoge su radile u pogonima "Vojina Popovića" u Novom Pazaru, tkanje imaju u malom prstu, srećne su što ponovo rade...

Hvala našem bivšem direktoru Abdulahu Plojoviću i našem konstrukturu i svetskom majstoru za tepihe i ćilime Ensanu Salihagiću što u život vraćaju jednu uspešnu proizvodnju koja je svojevremeno hranila moju i još stotine porodica u ovom kraju. Za sada nas je pedesetak, uskoro će nas biti duplo više, ako bude razboja mogli bi da uposlimo stotine žena - priča tkalja Sabaheta Mulić.

Da nije bilo one žalosne slike iz novopazarskog otpada, možda bi danas, kao penzioner, igrao šah i uživao u svojoj penziji, jednostavno nisam mogao da gledam kako propada sve što je mnogo ruku stvaralo godinama. Čudna smo mi država i narod, uništavamo i ono što već imamo na tacni, siguran sam u povratak na stare staze - dodaje Plojović.