Nisu sve prepreke savladane
Međutim, tračak nade Zoranu, bivšem perspektivnom oficiru JNA koji je svojevoljno napustio vojsku nakon svega što je video na ratištima, i njegovoj supruzi Ani, dali su ruski lekari iz Kaluge koji povremeno ordiniraju u Specijalizovanoj oftalmološkoj ordinaciji Eliksir u Novom Sadu. Ruski lekari su detaljno pregledali devojčicu, nakon čega su roditeljima dali nadu da će njihova miljenica, jedna od četvoro dece koju su Zoran i Ana izrodili, progledati nakon operacije.
Međutim, između nade da će posle operacije u ruskom gradu Kaluga Milica progledati i stvarnosti isprečio se novac, koji su samo mogli da sanjaju. Ali, nekada ništa nije izgubljeno kada izgubljeno je sve. Na scenu su, po ko zna koji put, stupili čitaoci "Vesti" koji su, na iznenađenje Miličinih roditelja, u rekordnom vremenu prikupili potreban novac za put u Kalugu i operaciju devojčice koja je, kako se ispostavilo, bila veoma uspešna. I ne samo to, nego i za post operativne tretmane u Novom Sadu, isto tako nimalo jeftine.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Posle tih operacija Milica je postepeno progledala, ali time nije završen njen i naš put ka potpunom ozdravljenju. Usledile su brojne kontrole, pregledi, bezbrojna putovanja do Novog Sada, analize, rehabilitacija i sve je to bilo veoma skupo. Međutim, iako smo uložili sve što smo imali, pa i ono što nismo, zadovoljni smo postignutim, ali stalno se uočavaju novi zdravstveni problemi. Milica je, naime, progledala u meri da može da se snalazi u prostoru, nakon operacije je i prohodala, prepoznaje stvari i lica oko sebe, ali predugo je živela u tami, što je ostavilo posledice i na njen mentalni razvoj - istakao je nemoćni otac Zoran, dodavši:
- Trenutno ima problem sa govorom, zbog čega su neophodni novi pregledi kod logopeda, ali i foto-magnetna i laserska stimulacija vida koje moraju da se obavljaju na svaka tri meseca. Svaka terapija je oko 400 evra. Mi više nemamo šta da prodamo, a uz sve to moramo da vodimo brigu i o ostaloj deci. Živimo od dečjeg dodatka od nekoliko hiljada dinara i od onoga što zaradim krčeći vrzine u selima u okolini Čačka. To nije dovoljno za naš nastavak borbe. Hvala svima koji su nam do sada pomagali, a hvala i onima koji će i ovog puta možda imati razumevanje za našu muku i pomoći nam na ovom trnovitom putu koji nam je život priredio, ali koji moramo da pređemo. Ne možemo da odustanemo od svog deteta.
Nije samostalna
Tutunovići su u međuvremenu Milicu upisali i u vrtić u obližnjem selu Zablaće kako bi se socijalizovala, ali, uvek ono ali...
- Objašnjeno je da je u njenom slučaju potrebna, pored redovne, i posebna vaspitačica koja bi se brinula o njoj. Međutim, uvereni smo na osnovu stava lekara da će foto-magnetne i laserske stimulacije vida pomoći i da će Milica u dogledno vreme biti potpuno spremna za samostalni život. Ali, sve to, opet, zavisi od novca koji nemamo. Ljudi su nam nesebično pomogli oko operacije očiju, pa i kasnije prilikom rehabilitacije, ali ove male korake do konačnog izlečenja sami ne možemo da pređemo. Jednostavno, nema se više od čega - kaže Zoran Tutunović za sva vremena zahvalan našim ljudima široke duše zahvaljujući kojima njegova Milica sada vidi svet u gotovo svim duginim bojama.