Stranci koji su zadužili Srbiju (1): Optužnica protiv velesila
Do Francuske su preko dopisnika i diplomatskih depeša počeli da stižu strašni glasovi o najezdi Turaka na srpsko tle. Jedan takav izveštaj iz Aleksinca koji je pukovnik K. S. Protić podneo vojnom ministru Tihomilju Nikoliću 11. avgusta, probio se i do čitalaca evropskih metropola.
Vapaj ministra vojnog
Vapaj srpskog ministra i generala ovoga puta nije ostao bez odjeka. O Srbiji su počeli da govore ugledni ljudi, naročito književnici, a najglasniji među njima bio je Viktor Igo, slavni francuski književnik i političar. On je, kako u parlamentu svoje zemlje, tako i u štampi, neprestano upozoravao na zločine koje su Turci počinili nad narodom u zabačenom jugoistoku Starog kontinenta.
Moć štampe
U korist Srbije su u vreme srpsko-turskog rata 1876. godine radili i mnogi listovi u Francuskoj, a naročito popularni "Mali žurnal" i "Mali pariski žurnal". Oni su svakog dana objavljivali crteže sa prizorima iz rata na tlu Srbije i članke koji su slavili srpsku i crnogorsku vojsku. Često su i sami rodoljubi iz Srbije i Crne Gore pripremali i objavljivali propagandne članke u štampi Francuske, Rusije i Engleske, i postigli cilj: pridobijali javno mnjenje tih zemalja, a preko njega uticali i na diplomatiju.
Svoje rasprave i podatke Igo je najpre objavio u spisima pod naslovom "Za Srbiju", ali mu to nije bilo dovoljno. Optužio je evropske vlade za ravnodušnost prema genocidu nad slovenskim narodima, posebno nad srpskim, i ostale narode Evrope pozvao na ujedinjenje protiv nečoveštva.
Znameniti Francuz, patriota i pacifista kakav je celoga života bio, nije zaboravio da su 1871. godine Srbi, Hrvati, Rumuni u Ugarskoj bili protiv pripajanja francuske pokrajine Alzas Nemačkoj.
Rasrđeni Dunav
Viktor Igo je u to vreme već imao preko 70 godina. Bio je začetnik književnosti romantizma, pesnik, dramski pisac, kritičar, slikar, ali i aktivni političar. O Srbima je imao prilike da sluša još kao dete. U vreme vladavine Napoleona u njegovom rodnom gradu Bezansonu je boravio jedan bataljon srpsko-hrvatskih dobrovoljaca, a Igo je bio dete francuskog oficira. Prvi put o Srbima i Srbiji progovorio je 1828. u stihovima iz zbirke "Rasrđeni Dunav". U to doba, a imao je svega 25 godina, već je svojim ubojitim perom podržavao potlačene male narode. Tokom revolucionarne 1848. bio je predsednik Prvog kongresa Svetskog mira koji je održan u Parizu.
Prorok Evropske unije
Viktor Igo je u članku "Za Srbiju" postao i prvi evropski pisac koji je objavio ideje o ujedinjenoj Evropi, smatrajući da samo takva ona može postati jaka i živeti u miru.
"Bez Evropske republike, bez kontinentalnog saveza, nema politike bezbednosti. Zverstva izvršena u Srbiji nesumnjivo pokazuju da Evropi treba jedinstvo: jedna vlada, jedan opšti bratski sud, demokracija u miru sa samim sobom, kao sedište svih zbratimljenih naroda Pariz, drugim rečima opšta sloboda na čijem prestolu blista svetlost."
Takođe, prvi je u Evropi koji je smatrao da treba da postoji trgovina bez granica i jedinstveni evropski novac. Kada je umro, na sahrani Viktora Igoa stajao je i venac koji je iz Beograda poslala srpska vlada, ali su mu najveću počast decenijama od tada odavali srpski književnici. On sam i njegovi literarni junaci ušli su u mnoge romane s kraja 19. i početka 20. veka, nadahnjujući iskrenim i oduševljenim rodoljubljem i njihove tvorce i njihove čitaoce.
U svom dnevniku februara 1884, godinu dana pred smrt, Igo piše:
"Sanjao sam da sam u Senatu i da govorim. Na kraju besede izgovorio sam u snu ono što bih možda rekao i na javi: slobodna Francuska hoće slobodne narode. A ono što Francuska hoće, ona će to i izvojevati. Iz jedinstva sloboda u bratstvu nići će uzajamna ljubav između duša, klica one veličanstvene budućnosti, gde će za rod ljudski otpočeti opšti život, koji će se zvati Evropski mir."