Ništa neće biti isto: Kriza "Agrokora" kuca na vrata Srbije

Situacija je dosad bila pod kontrolom...

Vlada Srbije formirala je ministarski tim radi praćenja i analiziranja novonastale situacije, kako bi se sprečile eventualne štetne posledice prezaduženog hrvatskog koncerna "Agrokor" na tržištu Srbije. Ova štura vest, s obzirom na to kako je sročena, verovatno je pre uznemirila, nego umirila domaću javnost. Pogotovo onih 11.000 zaposlenih u "Agrokorovim" firmama u Srbiji i članove njihovih porodica koji bi, kada se zbroje, činili jedan osrednji grad u Srbiji.

Na čelu tima je lično premijerka Ana Brnabić, a čini ga još pet ministara - privrede, poljoprivrede, finansija, trgovine, ali i pravde, kao i guvernerka Narodne banke Srbije i predsednik Privredne komore Srbije. O kakvoj "novonastaloj situaciji" je reč i kakve su to "eventualne štetne posledice" koje treba sprečiti, nije objašnjeno.

Otkako je početkom godine kriza u "Agrokoru", koji zapošljava oko 60.000 ljudi u regionu, izbila na videlo, situacija u Srbiji je dosad bila pod kontrolom. Preduzeća u Srbiji u vlasništvu "Agrokora"  nastavila su da funkcionišu bez većih problema, dobavljači su bili namirivani i otpuštanja ljudi nije bilo.

Šta se to iza brda valja i šta nam sugeriše to što je Vlada Srbije odlučila da formira tim za "Agrokor"?

Stvari se komplikuju...

Na to pitanje, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Sputnjik kaže da je to znak da "Agrokor" ulazi u kritičnu fazu kada vanredni upravnik, očigledno, u pregovorima sa poveriocima, dobavljačima i bankama ne može da nađe zadovoljavajuće rešenje za "Agrokor", koji neminovno ide ka procesu stečaja.

On smatra da je na ovaj način Vlada, praktično, stavila do znanja građanima da se stvari komplikuju i da nam predstoji, verovatno najkasnije do proleća, rasplet situacije u vezi sa "Agrokorom". Krivična prijava "Sberbanke", najvećeg poverioca "Agrokora", pokazuje da se situacija privodi kraju, odnosno raspletu.

Objašnjavajući šta može da se dogodi, Savić kaže da je jedna situacija da se poverioci dogovore o tome ko će šta da preuzme i kako da se namire. Druga je opcija, kaže on, da se poverioci, dobavljači i banke ne dogovore sa vanrednim upravnikom, odnosno sa državom Hrvatskom, i da "Agrokor" ode pod klasičan stečaj.

- Onda tu nema mnogo šta da se razgovara. Utvrđuje se vrednost potraživanja, procenjuje se vrednost imovine i kome šta dopadne. Naravno, niko ne može računati da će dobiti sve, dobiće manji deo - ukazuje Savić.

Možda preduzeća u Srbiji dobiju boljeg vlasnika?

Odgovarajući na pitanje šta bi tu mogao da bude problem za preduzeća u Srbiji, on kaže da se situacija može razrešiti tako što bi ona dobila novog vlasnika koji svakako može biti bolji nego što je sada "Agrokor".

- Ali može se desiti i da dobijemo gazdu koga nismo želeli, na primer neki investicioni fond, možda i neku banku, pa i "Sberbanku". Ona može biti dobar gazda, ali ne verujem da hoće da se bavi tom vrstom biznisa. Verovatno bi oni uzeli neko od tih preduzeća i relativno brzo prodali nekom drugom - kaže Savić.

On napominje da je u ovom trenutku teško proceniti da li idu lošiji ili bolji dani za srpska preduzeća.

- U svakom slučaju u njima ništa više neće biti kao što je danas - zaključio je Savić.