Sputnjik: Španija odbranila sebe - sad pomaže Srbiji

Španac naljutio Haradinaja...

Kada je stalni predstavnik Španije pri NATO Migel Agire de Karser zatražio od predstavnika takozvane kosovske države da se na sastanku sa zamenicom generalnog sekretara NATO Rouz Gotemeler ne predstavljaju funkcijama koje obavljaju, Ramuš Haradinaj, čovek koji voli da se predstavlja kao premijer Kosova, mora da se u najmanju ruku osetio neprijatno.

Zbog čvrstog De Karserovog stava, Haradinaj je odlučio da ne prisustvuje sastanku sa visokom zvaničnicom NATO-a, organizacije poslovično naklonjene politici koju sprovode kosovski Albanci.

Moguće i da je bilo pritisaka da De Karser promeni stav, ali ne možemo da se otmemo utisku da NATO zvaničnici nisu želeli da sastanak sa najlojalnijim saveznikom u regionu prođe u najboljem redu.

Međutim, De Karser im je pomrsio račune i ni za jotu nije želeo da odstupi od svog stava. U tome mu je sigurno pomoglo i porodično poreklo. Naime, on dolazi iz porodice diplomata, njegov otac bio je prvi španski predstavnik u Alijansi, ali Španija važi za jedan od najznačajnijih oslonaca srpske borbe protiv jednostrano proglašene nezavisnosti južne pokrajine.

Katalonija naterala Španiju na radikalniji stav

- Španija je do sada uvek imala rezervu prema odlukama i stavovima koje su u okviru EU utanačene u odnosu na Kosovo i Metohiju - kaže Dušan Vasić, naš nekadašnji ambasador u Meksiku i profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo.

- U određenoj meri, ona je tolerisala neke manje važne događaje, nije insistirala i zatezala konac do kraja tamo gde je mogla, ali u generalnim stavovima, kao što je odnos prema priznanju, imala je, kao i druge četiri članice EU, direktno negativan stav. Ni po koju cenu nije htela da prihvati Kosovo kao posebnu državu - objašnjava Vasić.

Sastanaka između kosovskih zvaničnika i predstavnika NATO-a bilo je i ranije, dodaje Vasić, a Španija nije nastupala toliko izričito. Sada je, međutim, katalonsko pitanje nateralo Španiju na radikalniji stav.

- Srbija svoj integritet nije mogla da odbrani vojno i politički, ali Španija će svoj integritet moći da odbrani politički - dodaje Vasić, koji se nada da Španija neće morati da upotrebi vojnu silu kako bi se odbranila od separatizma.

Daleko je Amerika...

Ti procesi Ameriku ne bole, nastavlja Vasić, jer ona je daleko, a i u interesu su im. Što je Evropa više zaokupljena svojim nedaćama, incidentima, podelama, američka pozicija jača, jer evropske zemlje u zaštiti svoje bezbednosti postaju više zavisne od Amerike.

- Pod pritiskom Vašingtona, evropske zemlje povećavaće svoje vojne budžete i participaciju u budžetu NATO-a. Amerika će evropske zemlje, ukoliko se separatistički procesi u Evropi nastave, staviti pred svršen čin. S obzirom na ugroženost i spoljne i unutrašnje bezbednosti, SAD će ultimativno tražiti veću finansijsku participaciju evropskih zemalja u NATO-u - zaključuje Vasić.