Glas dijaspore u "Vestima" (13): Stranci nam kroje sudbinu

Vesti

Matica senije otreznila od komunizma: Neđo Krrajišnik

Stigao je preko Italije gde je bio u logoru za izbeglice jer je ilegalno prešao granicu bivše Jugoslavije. Pripadnik je tzv. nacionalne emigracije, čvrsto vezan za svoje poreklo, korene i pravoslavnu veru.

Od 1969. godine bavi se osiguranjem, prvo kao agent za osiguranje u kanadskim osiguravajućim kompanijama, a onda kao vlasnik svoje osiguravajuće agencije. U tom poslu je uspešan, priznat i poznat u srpskoj zajednici i u kanadskom okruženju. Još dok je radio kao agent za osiguranje u Dominion Life (1976. godine) toliko je bio uspešan da je tadašnji menadžer kompanije "naredio" da se sve njegove kolege zajedno s njim obuku u srpske narodne nošnje na jednoj konvenciji u Kičeneru.

Krajišnik je za "stari kraj" izuzetno vezan i upravo se vratio sa dvomesečnog boravka u Srbiji i Republici Srpskoj. Prati tamošnje stanje i politiku i ne gubi interes i želju da u otadžbini bude bolje i prosperitetnije. Nije, međutim, preveliki optimista po tom pitanju. Kaže bolje je nego što je bilo, ali sve to ide vrlo sporo.

- Od Vlade na čelu sa Anom Brnabić ne očekujem ništa. Jednostavno, verujem da je ona došla po nečijem naređenju. Šta može da se očekuje kada drugi komanduje? Mi Srbi smo tamo pod okupacijom, stranci nam se u sve puno petljaju. Drže nas kao psa na lancu, malo popuste, pa pritegnu lanac. Zapravo i nema puno veze ko je na vlasti jer vladaju korupcija i pretnje. Naša jedina šansa je da ekonomski dobro ojačamo pa da se onda uvodi red - smatra Krajišnik.

U odnosu države prema rasejanju najviše mu smeta što se još u Srbiji i Srpskoj "nisu otreznili od komunizma".

- Dijaspora šalje ogroman novac, a to se ne ceni. Ne uzimaju nas za ozbiljno.

Smatra da dijaspora i matica ne sarađuju dovoljno, nema prave komunikacije.

- I kada visoki funkcioneri dođu da nas posete, ništa se mi tu Bog zna kako niti ispričamo, niti povežemo. Oni više krenu po privatnim posetama nego što su zainteresovani za saradnju sa organizacijama iz rasejanja, tako da i nije lako dijasporu više vezati za maticu.
Naš sagovornik ističe da je važno da se glasa u dijaspori i da sam proces glasanja treba da bude lakši kako bi što više ljudi iskoristilo svoje biračko pravo.