Krvava osveta ubice iz džamije

pixabay.com

Suđenje Albancu uskoro završeno (Foto: Ilustracija)

U Sent Galenu je pod visokim merama bezbednosti počeo proces u višoj instanci u slučaju 54-godišnjeg državljanina Srbije albanskog porekla, koji je 22. avgusta 2014. u džamiji El Hidžaje u ovom gradu ubio 51-godišnjeg sunarodnika.

Osuđeni, koji živi u Švajcarskoj od 1986. godine, uložio je žalbu na presudu Okružnog suda od maja prošle godine koji ga je u prvoj instanci osudio na 18 godina zatvora zbog ubistva, ugrožavanja života i višestruko kršenje Zakona o nošenju oružja.

Odbrana sada zahteva novo veštačenje, a tužilaštvo traži da optuženi Albanac bude osuđen na 20 godina robije, što je maksimalna kazna.

Pozadina ovog ubistva iz 2014. godine je mnogo starija. Pre 20 godina, 1997. godine, brat optuženog Albanca je ubijen tokom svađe trojice zemljaka u Valenštatu.

Osumnjičeni za ubistvo, bivši kolega s posla osuđenog Albanca, oslobođen je 2001. godine sa obrazloženjem da je ubistvo počinio u samoodbrani.

Prema navodima optužnice, bivši kolega je postao krvni neprijatelj porodice optuženog Albanca jer nije ispoštovao besu.

Nakon što je isplanirao osvetu, brat ubijenog Albanca je na dan zločina ušao u džamiju u St. Galen-Vinkelnu, gde se umešao među vernike.

Za vreme pauze otišao je do automobila da uzme pištolj, vratio se i sačekao sam kraj verskog obreda.

Zatim je prišao žrtvi i iz neposredne blizine pucao sedam puta u bivšeg kolegu dok je ovaj još klečao.

Od zadobijenih povreda žrtva je izdahnula na licu mesta.

Osuđeni Albanac je pred Kantonskim sudom na početku ponovljenog procesa negirao da je u pitanju krvna osveta.

- Imao sam traume i bio sam depresivan jer sam se plašio da me bivši kolega proganja. Tog dana sam izgubio kontrolu, uzeo oružje iz podruma da bih se zaštitio i otišao u džamiju. Kad sam tamo video ubicu mog brata počeo sam da pucam, ali nisam imao nameru da povredim bilo kog drugog vernika u džamiji - rekao je 54-godišnjak na početku ponovljenog suđenja.

Međutim, tokom ispitivanja se okrivljeni zapleo u protivrečnosti i povukao ranije izjave.

Na prvom suđenju nije pominjao da ima traume i strahove, a osim toga je tvrdio da ranije nikad nije bio u džamiji El Hidžaje, iako ga je jedan svedok video više puta uoči zločina.

Njegov advokat je, takođe, uveravao da ne postoji veza između ubistva iz 1997. godine i zločina u džamiji i tražio da kazna za ubistvo s predumišljajem bude manja nego u prvom stepenu.

Advokat je, takođe, tražio i psihijatrijsko veštačenje, jer pred Okružnim sudom privatna procena nije uzeta u obzir, budući da je optuženi Albanac godinama bio nezaposlen i srčani je bolesnik, zbog čega ima i psihičkih tegoba.

Zločin isplanirao nedeljama ranije

Državno tužilaštvo zahteva da kazna od 18 godina robije bude zamenjena najtežom kaznom, odnosno robijom u trajanju od 20 godina.

- U ovom slučaju radi se o planiranoj krvnoj osveti. Ubica je žrtvu ciljano ubio, to je bila čista egzekucija - čulo se na sudu.

Odluka da se osveti doneta je nedeljama ranije, nakon što je optuženi tokom odmora u domovini video ubicu svog brata kako kupuje na pijaci.

Tada je odlučio da pravdu uzme u svoje ruke, navelo je tužilaštvo.

Istorija krvne osvete

Krvna osveta je običaj karakterističan za nedovoljno razvijena društva i označava da se konflikt između dve familije, započet ubistvom člana jedne familije, nastavlja međusobnim ubijanjem jednog po jednog muškarca.

Ovaj običaj postoji i danas na nekim područjima kao što su Kosmet, Albanija, Crna Gora, Hercegovina, Sardinija, Kampanja, Apulija, Krit, Korzika i Sicilija, kao i u nekim zemljama van Evrope.

Krvna osveta je jedan od običaja, a Kanon Leke Dukađinija nedvosmisleno kaže da "ukoliko jedan čovek ubije drugoga, muški član porodice mora uzvratiti istom merom".

Leka Dukađini je pripadnik familije Dukađini, koji je živeo od 1410. do 1481. godine.

Borio se pod Skenderbegom protiv Osmanlija, a kad se nisu borili zajedno protiv Turaka tukli su se međusobno.

Na venčanju Skenderbegove mlađe sestre zaprosio je Irenu Dušmani, jedinu ćerku Leke Dušmanija, kneza Zadrimskog, zbog čega je izbila tuča sa Lekom Zaharijem Altisferijem.

Bilo je i mrtvih, ali njih dvojica nisu bili povređeni.

Osramoćen, Leka Dukađini je dve godine kasnije ubio Zahariju iz zasede.

Slava Leke Dukađinija među plemenima bila je daleko veća od, na primer, Skenderbegove, a ono što bi Leka rekao dobijalo bi više poštovanja nego deset biblijskih zapovedi ili učenja islama i hrišćanstva. Svi su morali popustiti pred Kanonom Leke Dukađina.