Kordun se ne zaboravlja

U prepunoj sali Srpskog centra pri crkvi Svih srpskih svetitelja u Misisagi Kordunaši su veselo i razdragano još jednom pokazali koliko se voli zavičaj i koliko se poštuju njegove kulturne i tradicionalne vrednosti.

Evocirane se uspomene na uspešan rad društva, kao i na burna vremena kada je narod s Korduna morao da traži utočište daleko od rodne grude!

Milan Miščević, predsednik Srpskog društva Kordun i jedan od njegovih najmlađih rukovodilaca, u svom obraćanju je istakao vizionarsku ulogu osnivača kojima je osnovni cilj bio očuvanje veza i kulturne tradicije prema narodu kome Kordunaši pripadaju.

- Osnivači su dobro znali šta rade i na tome im danas moramo biti zahvalni. U proteklih 30 godina neophodno je da se istakne bogati humanitarni rad koji se, pre svega, odnosio na brojne finansijske pomoći sunarodnicima u rodnom kraju, ali i mnogim srpskim institucijama ovde u Kanadi. To su samo neki od razloga zbog kojih moramo nastaviti dosadašnji put koji će dati garancije da se Kordun neće i ne sme zaboraviti. To nam mora biti zadatak i zavet, sa ciljem da se on prenosi na mlađe generacije Kordunaša - rekao je predsednik Miščević.

Na večeri Kordunaša u Misisagi bili su brojni kulturni aktivisti sličnih društava i zavičajnih klubova, kao i dosadašnji predsednici ovog društva.

Protojerej-stavrofor Prvoslav Purić, sveštenik u crkvi Svih srpskih svetitelja u Misisagi, koji je blagoslovio ovaj skup, uputio je u svojoj besedi najlepše čestitke Kordunašima za veliku godišnjicu koju obeležavaju.

S ponosom je istakao veliku i nesebičnu ulogu Korduna pri izgradnji najvećeg srpskog hrama u Kanadi, crkve Svih srpskih svetitelja u Misisagi.

Generalni konzul u srpskom konzulatu u Torontu Vasilije Petković, koji zbog drugih obaveza nije bio na svečanosti, uputio je Kordunašima čestitku sa željom da se istraje u očuvanju osnovnih kulturnih vrednosti.

Bivši konzul u ovom istom konzulatu Spasoje Milićević, koji se vratio u Srbiju zbog penzionisanja, takođe je čestitao izuzetan jubilej, a sveukupnom raspoloženju doprineo je orkestar Šešir moj, pod rukovodstvom Branka Glavaša, kao i pevačke grupe Sinovi Korduna i Ćemer, koje su rodoljubivim i izvornim pesmama sa Korduna razgalile duše svih prisutnih.

A Kordunaši ne bi bili ono što jesu da nije bilo Stanka - Caneta Bijelića, uz čiju su se tamburicu Kordunaši nadigravali osvežavajući sećanja na izvorna kola Kukunješce, Milicu i Seljančicu.