Nećemo da nam sude zločinci!
Reč je o informacijama Centra za istraživanje rata i ratnih zločina i traženje nestalih lica RS, a lavinu su pokrenule dve krivične prijave protiv sudije Suda BiH (ranije Vojnog suda takozvane Armije BiH u Sarajevu) Šabana Maksumića koji je nedavno oslobodio komandanta srebreničkih muslimana Nasera Orića optužbi za ratne zločine nad Srbima. U tim prijavama Maksumić se tereti da je zatvorenike srpske nacionalnosti zlostavljao, lišavao prava na pravično i nepristrasno suđenje, iznuđivao iskaze i naređivao stražarima da ih tuku dok ne potpišu izjave.
Međutim, informacija Centra koja će biti dostavljena disciplinskom tužiocu ne odnosi se samo na Maksumića. Naime, reč je o devet sudija i šest tužilaca koje Centar optužuje za antisrpsku pristrasnost.
Po alibi kod SAD i Britanije
Ambasade SAD i Velike Britanije u BiH već su izrazile "duboku zabrinutost" zbog zaključaka VSTS koje smatraju "pritiskom na pravosuđe". Misija Oebsa u BiH ocenila je da zaključci predstavljaju "nepotreban pritisak na nezavisne pravosudne institucije", a zabrinutost je izrazio i OHR.
Međutim, predsednik NDP-a Dragan Čavić smatra da je davno trebalo da bude pokrenuta inicijativa za utvrđivanje ratne prošlosti sudija i tužilaca koji još obavljaju pravosudne funkcije.
- Reforma pravosuđa iz 2000. godine samo je poslužila da budu odstranjene srpske sudije i tužioci koji su imali navodno prljavu ratnu prošlost - rekao je Čavić.
Milan Tegeltija, predsednik VSTS, izjavio je da će sve sudije i tužioci sa spiska biti obuhvaćeni odlukom da se od Tužilaštava u BiH zatraže podaci da li se protiv njih vode istrage za ratni zločin. On je izrazio nadu da će Tužilaštvo odgovoriti u razumnom roku.
- Ne mogu se prećutati takve stvari. Zamislite da sudije i tužioci koji su obuhvaćeni ovom informacijom Centra ostanu zaštićeni velom ćutnje. Moramo reći da li je to istina ili ne. Mislim da je za sve sudije i tužioce u BiH, korisno da se te činjenice ispitaju - kaže Tegeltija.
On je poručio da zaključci VSTS-a nisu selektivni jer se odnose na sve sudije i tužioce, te da niko ne treba da se plaši ako je tokom rata radio čestito, čisto i pošteno.
- Evo, prvi ja da budem ispitan šta sam radio tokom rata. Moramo da imamo u vidu sve žrtve rata u BiH kako bismo vratili poverenje u pravosuđe - istakao je Tegeltija.
Oslobodio Orića, a mučio Srbe
Centar javne bezbednosti Istočno Sarajevo i MUP RS još 2001. i 2005. godine podneli su krivične prijave protiv sudije Šabana Maksumića. Po prijavama nije reagovano, a Maksumić je nastavio da radi kao sudija i nedavno je oslobodio Nasera Orića i Sabahudina Muhića optužbi za zločine nad srpskim ratnim zarobljenicima i civilima u Srebrenici.
U prijavama se navodi da je ohrabrivao pripadnike Vojne policije takozvane Armije BiH, upravu i stražare Vojnog zatvora na krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava nad srpskim civilima.
CJB Istočno Sarajevo teretilo je Maksumića da je kao predsednik Veća Okružnog vojnog suda u Sarajevu iznuđivao iskaz od Sretka Damjanovića i lično naređivao stražarima da ga tuku dok ne potpiše izjavu. Takođe da je Trivi i Bošku Guslovu produžavao pritvor bez navođenja razloga. Guslovi su držani u nečovečnim uslovima u vojnom zatvoru u Sarajevu.
Maksumić je osumnjičen i da je zlostavljao Srbe u istražnom zatvoru "Viktor Bubanj". Navodi se da se hvalio kako je "tokom noći peglao četnike" sa još nekoliko sudija.
Nada Tomić, jedna od preživelih žrtava, izjavila je da je sudija Maksumić od nje zahtevao izjavu na na osnovu koje je osuđena na tri godine zatvora. Sudiju Maksumića i njegove metode spominju i drugi preživeli logoraši.
Zločincima smešne kazne
U svoj sudskoj biografiji Šaban Maksumić osudio je 19 Srba na 263 godine zatvora, dok je nekim od optuženih Bošnjaka izricao kazne ispod zakonskog minimuma.
Navodi se primer da je za zločine nad srpskim civilima u Srebreniku osudio Ekrema Ibračevića na samo tri godine, dok su istom presudom dvojica optuženih oslobođeni. Takođe, da je Indiru Kamerić osudio na tri godine zatvora, odnosno ispod zakonskog minimuma. U drugostepenom postupku kazna Indiri Kamerić je minimalno povećao Redžib Begić, još jedan od ratnih sudija.
Maksumić je jednog od optuženih za ubistvo porodice Krajišnik oslobodio zbog navodnog nedostatka dokaza, a počiniocima izrekao meru obaveznog lečenja i posmatranja u neuropsihijatrijskoj ustanovi.
Klopka za generala Mekenzija
Ratni sudija porotnik u Okružnom vojnom sudu u Sarajevu Marko Mikerević u istrazi o zločinima u kasarni "Viktor Bubanj" dao je opširan iskaz koji je opisivao sav užas i licemerje tog koncentracionog logora.
Bekstvo iz Srebrenice
General Mekenzi bio je trn u oku Sarajeva jer se protivio priznanju republika, svestan da to vodi u rat.
U svojim memoarima, Mekenzi svedoči da su muslimani u Srebrenicu uz pomoć sa strane ubacili na hiljade boraca i mnogo oružja posle čega su palili srpska sela i ubijali meštane, a onda se povlačili u zonu pod okriljem UN.
"Kada se 1995. sneg otopio, Oriću je bilo jasno da će Srbi napasti Srebrenicu kako bi zaustavili masakre, pa je pobegao s vojskom. Bio je uveren da će NATO i UN napasti Srbe ako uđu u nebranjeni grad. Muslimanski muškarci i stariji dečaci su odvojeni, a starci, žene i deca su prebacivani u Tuzlu. To jeste odvratno, ali ako neko želi da izvrši genocid, on neće dozvoliti ženama da odu jer su one ključne za održanje grupe", pisao je general Mekenzi o Oriću kojeg je Maksumić oslobodio optužbe.
- Jednom su stražari su pitali Mašovića treba li mu Srba. On je odgovorio da su mu potrebni, ali mrtvi. Nisam video da je neko ubijen i predat sa mrtvima koji su stradali u miniranom šljiviku u krugu logora. Ali, saznao sam da je ubijanje logoraša radi razmene mrtvih sprovođeno u opljačkanoj klanici ubijenog Jovana Neškovića - svedočio je Mikerević.
Alijina prevara
Mikerević kaže da su suđenja bila prave lakrdije jer je Srbima presuđivano po u ratu ustanovljenom zakonu u kome su bile smrtne kazne, a muslimanima i Hrvatima po zakonima SFRJ, gde se izricalo maksimalno 20 godina zatvora.
On je govorio i o procesu Sretku Damjanoviću, koga je Maksumić osudio na smrtnu kaznu zbog navodnog ubistva braće Blekić. Takođe i o procesu Branislavu Eraku, koga je Maksumić isto osudio na smrt zbog navodnog silovanja muslimanki u objektu Kod Sonje u Vogošći.
- Tokom 1992. Alija Izetbegović je pozivao Srbe da se vrate u Sarajevo i da im garantuje slobodu. Tako su Branislav Erak i Sretko Damjanović uhapšeni, optuženi i osuđeni na smrt - ispričao je Mikerević koji je kao sudija porotnik tražio da se kazne ne izvrše do završetka rata, pa je obnovljen postupak u kome su preinačene na 20 godina.
Lažna izjava
Mikereviću sudbina Damjanovića i Eraka nije poznata, ali zna da su se posle Dejtona braća Blekići pojavili živi i zdravi, pošto su se od rata sklonili u Srbiji.
Mikerević je podsetio da je u sudski režirani "slučaj Erak" bio uvučen i komandant mirovnih snaga UN u BiH, kanadski general Luis Mekenzi.
- Pod prisilom na sudu Erak je morao da izjavi da je Kod Sonje dolazio i Mekenzi i tamo navodno silovao muslimanke. Muslimanske vlasti u Sarajevu su u UN i u Hagu potom podigle optužnicu protiv Mekenzija. UN su odbacile optužbe kao neosnovane, ali je Mekenzi ipak smenjen - kaže Mikerević.