Vatikan o papi Franji: Jedva čekamo da umre, jeziv je...

Od trenutka kada je kardinal Horhe Bergoljo postao papa 2013. godine njegovi su potezi privlačili pažnju širom sveta.

Novi papa vozio je "Fijat", sam je nosio svoje torbe i podmirivao vlastite račune u hotelima.

Za homoseksualce je rekao: Ko sam ja da im sudim?, i prao je noge muslimanskim ženama izbeglicama.

Međutim, unutar crkve, Franja je izazvao divlji napad konzervativaca koji se boje da će taj duh podeliti, pa čak i uništiti crkvu.

Letos je jedan istaknuti engleski sveštenik rekao: "Ne možemo čekati da umre. Ono što govorimo privatno, ne sme se objavljivati u novinama, ali kad god se susretnu dva sveštenika, razgovaraju o tome kako je Bergoljo jeziv… On je poput Kaligule, kad bi imao konja, učinio bi ga kardinalom."

Naravno, nakon 10 minuta iscrpnog niza žalopojki, taj sveštenik je dodao: "Ne smete objaviti ništa od ovoga ili će me odmah najuriti".

Ta mešavina mržnje i straha uobičajena je među papinim neprijateljima.

Franja, prvi neevropski papa u modernom dobu i prvi papa jezuita, u vatikanski establišment je izabran kao autsajder i zapravo se i očekivalo da privlači neprijatelje.

Ali niko nije predviđao da će ih biti ovako puno. 

Njegovi neprijatelji pokušavaju da ga prisile da napusti i odrekne se takvih pokušaja.

A kako on od toga neće odustati i kako tiho ustrajava pred rastućim nezadovoljstvom, oni se sada pripremaju za borbu.

Svi pokušaji da se svrgne

Prošle godine jedan je kardinal, uz podršku nekoliko penzionisanih kolega, počeo da govori o mogućnosti početka formalnog progona pape Franje zbog jeresi, odnosno namernog odbacivanja čvrste nauke crkve, greha koji se može kazniti ekskomunikacijom.

Prošlog meseca 62 nezadovoljna rimokatolika, uključujući i jednog penzionisanog biskupa i bivšeg šefa Vatikanske banke, objavili su otvoreno pismo u kojem su optužili Franju zbog sedam tačaka jeretičkog poučavanja.

Samo, optužiti papu za jeres nuklearna je opcija u katoličkim sukobima.

Crkvena nauka navodi da papa ne može biti u krivu kada govori o središnjim pitanjima vere, pa ako je u krivu, ne može biti papa. S druge strane, ako je ovaj papa u pravu, svi njegovi prethodnici moraju biti pogrešni.

A sve je počelo ovako...

Bilo da se radi o klimatskim promenama, migraciji ili kapitalizmu, svi ti ogorčeni sukobi u crkvi do svog su vrhunca došli oko implikacija jedne obične fusnote u dokumentu "Radost ljubavi".

Dokument koji je napisao Franja, sažetak je trenutne rasprave o razvodu, te sadrži fusnotu iz koje je očita blaga tvrdnja da se razvedeni i ponovno venčani parovi ponekad mogu pričestiti.

S više od milijardu sledbenika, Rimokatolička crkva je najveća svetska organizacija koju je svet ikada video, a mnogi od njenih sledbenika su razvedeni, ili samohrani roditelji.

Ono što crkva radi širom sveta na dobrovoljnim je osnovama. Ako obični vernici prestanu da veruju u ono što rade, cela stvar propada.

I Franja to zna. Ako se pomire teorija i praksa, isprazniće se crkve širom sveta. Da se crkva suočava s krizom u to veruju i njegovi protivnici, ali je njihov recept suprotan.

Za njih, praznina između teorije i prakse upravo je ono što Crkvi daje vrednost i značenje.