Ono naše što nekad bejaše: Hamlet sa radne akcije
Danilo Bata Stojković je počeo da glumi još pre nego što je završio gimnaziju: kada se upisao na Akademiju za pozorišnu umetnost, svoje studije je već bio započeo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Da će biti glumac, znao je još u četrnaestoj godini, kada je ponavljao razred i pobegao na radnu akciju.
- Tu upoznam Branka Vujovića Bardofa (budućeg pozorišnog glumca). Bardof je u to vreme, sa šesnaest godina, čitao "Hamleta". Pošto je povredio nogu, pomagao mi je u kuhinji. Ali, ja mu nisam dao ništa da radi, samo da naglas čita "Hamleta". I za mesec dana, naučio sam napamet "Hamleta". Čim sam se vratio u Beograd, javio sam se u dramsku sekciju. Malo i zbog devojaka, jer su bile odvojene muške i ženske gimnazije. Gostovali smo jedni kod drugih - pričao je kasnije Bata Stojković.
Mašina za emocije
Trebalo je da prođe dosta vremena na pozornici da bi Bata Stojković postao "čovek koji ima svog pisca, svog slikara, svoju kafanu", kako je kasnije govorio. Dramski pisac Dušan Kovačević, u čijim predstavama je od 1983. godine Bata isključivo igrao, prozvao ga je "mašinom koja sagoreva emocije".
- I nije čudo što ljudi iz pozorišta izlaze skoro pregaženi energijom kojom on bije sa scene - isticao je Kovačević.
Prve lekcije iz književnosti, umetnosti i istorije dobio je još kao dečak, u roditeljskoj kući u Beogradu, na Čuburi. "Predavači", zapravo kritičari tog doba, bili su tada mladi pisci Borislav Mihajlović Mihiz, Dejan Medaković, Dobrica Ćosić, slikari Mića Popović i Bata Mihailović, a uz njih i univerzitetski profesor antičke književnosti Miloš Đurić. Oni su mnogo pre drugih primetili vanserijsku nadarenost mladog Danila, koji je posle dve godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, i uloga, mada mahom statista, otpušten kao - netalentovan! Kasnije je sam glumac priznavao da je primljen u pozorište Atelje 212 na zauzimanje njegovog "čika Miće Popovića", slikara, pisca i reditelja.