"Hrvatska je u 'ratu' koji niko ne vidi"

Opet Rusi za sve krivi...

"Ništa se od premijera, međutim, nije saznalo, osim da se nalazimo u ratu i da se taj rat vodi putem medija, što bi trebalo da podrazumeva učešće nekih ovdašnjih novinarskih kuća i novinara u antidržavnoj ujdurmi. Premijer je dan kasnije poručio da je to nešto s čim su suočene i vlade u drugim zemljama, pa tako i Hrvatska.

Tek iz toga se, uz dosta napora, može razabrati kako je Plenković mislio na rusko informaciono širenje uticaja u područjima koja su Vladimiru Putinu geostrateški zanimljiva. Uostalom, hrvatsko Ministarstvo inostranih poslova je, zajedno sa ministarstvima još sedam država EU, tajno pisalo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini i zatražilo pomoć u suzbijanju ruske propagande.

Evo konteksta Plenkovićeve objave da smo u ratu. Novinari "Jutarnjeg lista" otkrili su ugovor o tzv. roll-up kreditu između posrnulog koncerna Agrokor i američkog strvinarskog fonda Knighthead. Iz ugovora proizlazi da taj fond - koji se jeftino domogao velike količine Agrokorovih obveznica - ima ključnu ulogu u donošenju svih važnih odluka i da ima pravo odmah i u celosti naplatiti svoj kredit aktiviranjem jemstava, ako Vlada odluči da smeni svog vanrednog poverenika u Agrokoru Antu Ramljaka.

Andrej Plenković i njegov HDZ smislili su, dakle, odbrambeni plan koji se sastoji u tome da se svako ko propituje i istražuje vladine poteze u upravljanju Agrokorom diskvalifikuje etiketom proruskog agenta u hibridnom ratu. Šta to Rusi preduzimaju i kako? Kakve dezinformacije plasiraju i preko koga? Ko je sve u toj ruskoj mreži i zašto? Ništa od toga, ali i to ništa trebalo bi da bude dovoljno da poverujemo da smo u ratu.

Hrvatski premijer pokušava floskulama da uveri Hrvatsku da je u ratu - samo što taj rat, eto, niko ne vidi, a onaj ko navodno vidi ne želi da kaže šta vidi - pa pod maskom vanrednog stanja i vanredne uprave u Agrokoru čini šta god hoće. Baš kao što je nedavno poručio opozicionim zastupnicima u Saboru", piše Ivica Đikić.

Celokupan tekst možete da pročitate ovde.