Čile još spaja Jugoslaviju
O tim vremenima, karijeri i životu punom emocija razgovarali smo sa kapitenom te generacije Milanom Pavlovićem (49), koji je bio gost beogradskog dopisništva "Vesti".
Već 25 godina živi u Grčkoj, ali ostao je u svetu fudbala, a posebno je ponosan na porodicu koja je stub svakog uspeha. Supruga Sanja je pedagog, sin Stefan sprema diplomski na Mašinskom fakultetu i predsednik je stranih studenata u grčkoj prestonici, a ćerka Ana-Marija je srednjoškolka.
- Ljubav, mir i istinu možeš da imaš samo kod kuće i sa sebi dragima - jasan je na početku razgovora Milan Pavlović
Ponovo sa Šukerom
Pavlović će uskoro ponovo biti u društvu Davora Šukera, predsednika HNS.
- Srešćemo se u Atini jer sledi baraž Hrvatska - Grčka za Mondijal u Rusiji.
Tvorci jednog od najvećih fudbalskih čuda u zemunskom Madlenijanumu evocirali su uspomene na period kad se orilo "Jugoslavija, Jugoslavija" s tribina stadiona Nacional pre tri decenije u Santjagu dok su fudbaleri pozdravljali 70.000 navijača zastavom i pesmom "Od Vardara pa do Triglava". Bila je to scena od koje se ljudi i danas ježe i od koje kreću suze. Nekome od radosti, drugima zbog tuge jer je uspeh omladinske reprezentacije SFRJ na SP 1987. u Čileu najavio početak, ali i kraj jedne države, generacije, ideje...
Mnogi i dan-danas veruju da bi ta generacija osvojila i seniorski Mondijal!
Vaspitavani kao Jugosloveni
- Ne postoje reči koje bi opisale kako je to biti kapiten svetskim asovima - setno se prisetio tih vremena Pavlović. - Oni su izuzetni ljudi! Film je emotivan, verujem da će biti hit i da će osvojiti veliku nagradu. Postoji žal za starom Jugom, velikom i lepom zemljom. Mi smo vaspitavani kao Jugosloveni. Naši odnosi se ni posle tri decenije nisu pokvarili - poslao je jaku poruku predvodnik "Čileanaca" i nastavio:
- Sve se spontano dešavalo. Život je takav. Ne postoji neka formula. U filmu sam spomenuo da je tu generaciju formirao Šapčanin Stevan Ćele Vilotić, ali je penzionisan, pa je njegovu ulogu preuzeo Mirko Jozić sa kojim smo se popeli na krov sveta. Svako od nas ima sudbinu i jedino smo svi žalili za Zoranom Mijucićem i Dubravkom Pavličićem koji su nas prerano nasputili.
Zanimljivo, generacija koja je junak spomenutog filma u daljem toku karijera imala je neke od najboljih fudbalera sa balkanskih prostora, ali i one koji su, valjda opijeni slavom, ostali na fudbalskoj margini.
- Ne sme se izdvajati nijedan igrač iz te generacije! Jedan da nije bio ne bismo osvojili titulu. Svi su imali nekog udela.
A vođa na terenu bio je junak ove priče. Bio je kapiten igračima kojima su već tada najavljivali svetsku slavu.
- Još u pionirskoj reprezentaciji povremeno sam nosio traku u kombinaciji sa Dejanom Raičkovićem. Kad je prerastao, bilo je logično da je zadržim. U "čileanskoj" generaciji nije bilo bitno ko nosi traku. Svi smo bili kapiteni!
Ipak, mora da postoji još nešto.
- Verovatno su Miljan Miljanić i Ćele Vilotić osetili da sam ja taj. Za crtu kapitena potrebna je kompletna i kompleksna ličnost. Da sarađuje sa trenerima, igračima, novinarima... Da zna u svakom trenutku kako da reaguje. Nije džabe Jozićev pomoćnik Mirsad Fazlagić izjavio:
"Nismo imali nikakve probleme. Mića ih je sve rešavao."
Zahvalnost ujaku
Mića se gotovo slučajno obreo na fudbalskom terenu.
- Ujak Dragić Đurđević, svojevremeno poznati biciklistički as, uhvatio me za ruku i odveo u Mačvu. Vraćao sam se sa slave i nije mi padalo na pamet da treniram fudbal. Ali, bio je autoritet i poslušao sam ga. Tada smo tenirali na pomoćnom terenu zvanom Grbavica, a onda se igrom sudbine dogodilo da karijeru nastavim na istoimenom stadionu u Sarajevu iz koga nosim najlepše uspomene.
Jozić na Ćeletovom putu
Šta je još bitno?
- Autoritet. Da te poštuju saigrači i treneri. Pozitivan, istrajan, disciplinovan i za primer ostalima. Kapiten ne može da bude svako. Mislim da sam imao sve neophodne karakteristike i bilo je logično da ponesem traku. Posao sam odradio profesionalno i na pravi način. Menjali su me Leković, kada sam izašao u 88. minut finalne utakmice, i Prosinečki protiv DR Nemačke jer nisam igrao. Kapiten, u određenom smislu, igra važnu ulogu u dosta stvari. Po tom principu biram i kapitene u ekipama koje treniram.
U kojoj meri je bio izazov "prelaz" sa Vilotića na Jozića neposredno pred start Mondijala u Čileu?
Bravo za Mačvu
Tokom boravka u Srbiji Pavlović je gledao Mačvu koja mu je uvek u srcu. Presrećan je zbog plasmana u Superligu.
- Sjajna stvar za grad i fudbal u tom regionu. Mačva ima igru, sjajnog napadača Matića i ukoliko popravi efikasnost na domaćem terenu, može se nadati još boljem plasmanu. Drago mi je da je u Madlenijanumu, dok sam pričao, iza mene bio grb voljenog kluba.
- Jozić je bio član stručnog štaba i nije bilo potrebno prilagođavanje. Jednostavno, stara jugoslovenska škola fudbala imala je svoju filozofiju. Znalo se šta i kako se radi, način kako se igra. Mirko je bio mlad i ambiciozan trener. Sjajan tandem sa Fazlagićem. I sam je rekao:
"Samo sam nastavio Ćeletov put."
Uspeh nije pao s neba?
- Sve je bilo "posledica" stručnog rada, selekcije i brušenja igrača. To je proces koji je godinama trajao, a u Čileu je kulminirao. Poklopile su se sve kockice, uklopljeni su različiti karakteri i fudbalski kvaliteti. Rasli smo od utakmice do utakmice sve do titule šampiona sveta.
Krenuo iz Šapca
Ime i prezime: Milan Pavlović
Datum rođenja: 30. decembar 1967.
Mesto: Šabac
Igračka karijera
Mačva Šabac
1987-91 Željezničar 84 (6)
1992/93 Nigrita 30 (4)
1993-95 Anagenisi Kardica 66 (11)
1995-96 Iraklis 24 (1)
1997-98 Anagenisi Kardica 33 (8)
1998-02 Etnikos Asteras 108 (1)
Okupljanje u Madlenijanumu bila je prilika da se sretne sa drugovima od kojih pojedine nije video više decenija.
- Peru Škorića, koji živi u Nemačkoj, nisam video tačno 30 godina! Bio sam kod njega u Novom Sadu i proveli smo zaista prijatno vreme. Ostale sam sretao u Atini. Prosinečki je dva puta dolazio sa Crvenom zvezdom, preko telefona kontaktirao sam Bobana, Šukera, Mijatovića... Drago mi je što se Boban dokazao u FIFA u sektoru za razvoj i verujem da će sa Van Bastenom puno učiniti za razvoj fudbal kako bi krenuo napred, a jedna od najpozitivnijih novina je VAR sistem koji će eliminisati eventualne greške sudija.
Problem sa kivijem
Tokom Mondijala u Čileu bilo je bezbroj zanimljivih situacija. Pavlović apostrofira detalj koji je nedavno prepričao Davor Šuker.
- U Čileu smo se prvi put u životu susreli sa kivijem i daljinskim upravljačem. Neki čak nisu ni ljuštili kivi!
Iskustva iz Grčke
Sjajan stručnjak i pedagog privukao je pažnju Olimpijakosa u čijoj akademiji je proveo punih sedam godina. Darko Kovačević je trenutno savetnik predsednika, a radili su Zoran Babović i Siniša Gogić, ali je Pavlović bio najpostojaniji.
- Stvorili smo i lansirali bezbroj reprezentativaca. Povremeno sam kooptiran u rad prvog tima. Imam i iskustvo stečeno u Kini. Bio sam prvi saradnik Gorana "plavog" Stevanovića u klubu Ćingdao Jonon.
Asteras Tripolis je bio poslednja stanica?
- Sjajno iskustvo i dve godine uspešnog rada. Reč je o klubu iz provincije, ali je u usponu. Igrao je i evrokupove, a mnogi se sećaju duela s Partizanom. Bilo je uspeha, pobeđivali smo najbolje akademije, bezbroj reprezentativaca u mlađim kategorijama, osam igrača je prešlo u profi tim, međutim, u Grčkoj to nije posebna garancija. Trebalo mi je još godinu dana rada i da sve ide kao podmazano. Međutim, istekao mi je ugovor i usledio je razlaz. Gazda živi u Dubaiju i sluša šta mu sufliraju, a to nikada nije dobro.
FIFA instruktor
Oduvek se trudio da sve ide svojim tokom i kako treba. Bez obzira na brojne ponude, trenutno nema klub, ali nije bez obaveza.
- Predavač sam u crnogorskoj trenerskoj školi za sticanje UEFA PRO licence. Gost sam njihovog saveza i hvala im na ukazanom poverenju. Velika čast. Posebno je zanimljivo što sam bio predavač bivšim saigračima Antoniću, Branku Brnoviću i Lekoviću, a u grupi su još bili Lemajić, Mijović... Izveo sam dve generacije.
Recos za ponos
Olimpijakos ima najbolju fudbalsku akademiju u Grčkoj. Za sedam godina rada Pavlović je formirao mnoge poznate igrače. Posebno je ponosan na poslednjeg izdanka.
- Reč je o reprezentativnom štoperu Panajotisu Recosu. Tek mu je 19 godina, a već je rekorder. Letos je prešao u Leverkuzen za 22 miliona evra! Predviđam mu blistavu, svetsku karijeru.
Pavlović je priznat predavač i van grčkih granica.
- U stalnom sam kontaktu sa FIFA jer sam njihov instruktor. Svetska kuća fudbala ima saradnju sa fudbalskim federacijama koje organizuju kurseve sa raznim temama. Nedavno su me sa Dancem Poulsenom delegirali da u Litvaniji držim petodnevno predavanje. Prisustvovalo je oko 30 trenera kojima smo predavali o spoju teorije i prakse. Kako treba raditi i koji su moderni trendovi. Jedini sam "Grk" instruktor FIFA. U slobodno vreme Danac je govorio o periodu kada zbog embarga nismo mogli da igramo na EURO, a njegova selekcija je senzacionalno u Švedskoj postala prvak Evrope.
45 dana Pavlović je služio vojni rok u Grčkoj
Lične ambicije?
- Imam nekoliko ponuda van grčkih granica, ali moram da se usklađujem s planovima FIFA. Cilj mi je da jednog dana budem selektor Srbije!
Srbi garancija uspeha u Grčkoj
Srbi su postavili temelje trenerske struke u Grčkoj. Kasnije su se istakli brojni fudbaleri. I sada su dominantni u svojim klubovima.
- Olimpijakos ima Đurđevića, Zđelara, Vukovića, tu je Marin, Prijović je preporodio PAOK, sjajno brani Živković u Ksantiju, Ćosić, Markovski, Stanisavljević, Blažić, Deletić, Jovanović, Babić... Ima naših igrača. Pohvalno je što se pojavio i trener Rastavac u Ksantiju koji ima dobar tim. Ipak, neprevaziđen je Duško Bajević, danas je je savetnik u AEK-u, klubu koji je prevazišao veliku krizu. Osvojili su kup, bili vicešampioni. Posebno bi istakao prošlogodišnji uspeh Vladana Milojevića sa Panioniosom. Talentovan i karakteran trener s sjajnom perspektivom što potvrđuje u Crvenoj zvezdi. Da skratim, gde god su se pojavili Srbi, doneli su uspeh. Organizacija, disciplina, dobre igre...
Svaka čast Paunoviću
Pavlović prati fudbalska zbivanja u Srbiji. Nije nemoguća opcija da se kao trener oproba i u našem fudbalu.
- Evidentan je napredak i raduje me plasman u Rusiju 2018. i uspesi Crvene zvezde i Partizana na evropskoj sceni. To su jasni znaci da se srpski fudbal budi. Miljanovu i Ćeletovu filozofiju fudbala najviše su zadržali Hrvati i zato su imali najviše uspeha. Mi se vraćamo tim korenima. Ne treba zaboraviti ni titulu sa Novog Zelanda. Značajnija je od one iz Čilea! Birani su igrači samo s prostora Srbije, a u mojoj generacije je bilo sa čitave teritorije Jugoslavije. Svaka čast Veljku Paunoviću koji ima harizmu. Pre finala poslao sam im mejl sa porukom:
"Ništa nije nemoguće ako verujete! Zašto ne, Srbija svetski prvak!"
Poruka ljudima iz FS Srbije?
- Ne smeju dozvoliti da ta generacije nestane s lica zemlje kao što se, silom prilika, dogodilo sa "Čileancima". Moraju se negovati uz stručnu brigu jer oni su svetla budućnost srpskog fudbala i jezgro reprezentacije.
Kruškini kvaliteti
Iz šabačkog perioda Pavlović pamti i godinu dana starijeg Miroslava Krušku Đukića.
- Nije imao mesto u prvom timu mlađih kategorija, ali je bio uporan i karakteristike koje su kasnije postale neophodne u fudbalu. Menjali su se parametri, pa su njegova snaga, izdržljivost i upornost došli do izražaja. Bio je startan i eksplozivan, a mi smo forsirali igru za oko. Drago mi je što je ostvario sjajnu igračku i trenersku karijeru.
Salkove metode
Pavlović je prve fudbalske korake načinio uz pozantog trenera Salka Eganovića.
- U to vreme Salko je praktikovao da se radi isključivo sa gumenom loptom, iako smo imali fudbal. Titranje, prijem, kontrola, pas, šut... Zahvaljujući tome, svi smo bili sjajno obučeni i to smo demonstrirali na utakmicama sa pravom "bubamarom".