Rusiju brišu iz srpskih glava
Izvori iz Brisela navode da se propagandno delovanje Rusije pre svega uočava u medijima, ali i izjavama domaćih i stranih zvaničnika. Ministarsko zasedanje tražilo je osam članica EU: Hrvatska, Češka, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Švedska i Velika Britanija.
Pročitajte još:
* Da li to Evropa traži da se Srbija odrekne Rusije?
* Evropa ne želi Zapadni Balkan zbog Rusije i Turske, već...
Hitne mere
One zahtevaju da se snažnijim, savremenim i dodatnim novčanim sredstvima ojača već postojeća grupa Stratkom koja je pre dve godine osnovana s ciljem da "razotkriva i potire neistine o EU koje Rusija sprovodi veštije i snažnije nego ikada". Ministri tih zemalja smatraju da hitno treba da se ojačaju kapaciteti posebno Stratkoma za Istok, Jug i Zapadni Balkan kojima mora da se postojano i nezavisno finansiranje.
Beogradski mediji su ranije pisali da odeljenje Stratkoma za Zapadni Balkan ima dvoje diplomata i nekoliko zaposlenih koji govore albanski i jezike sa prostora bivše SFRJ. Oni su iz država članica EU i znaju kako funkcionišu mediji.
Preterani strah
Inicijativa osam članica EU za urednika "Nove srpske političke misli" Đorđa Vukadinovića je indikativna i interesantna vest.
On smatra da to govori da je novi hladni rat u toku i da se sve manje prikriva, ali i da na Zapadu postoji veliki strah od ruskih medija.
- Taj strah je donekle preteran, ali je posledica nervoze jer na Zapadu znaju da u toj vrsti medijskoj informativnog rata napad uvek donosio prednost i dominaciju, što su oni izgubili pojavom Sputnjika i Raša tudej - komentariše za "Vesti" narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
On ističe da ono što su u pravom ratu rakete, to je u hladnom ratu propaganda.
- Prethodni hladni rat Moskva je i izgubila upravo na terenu medijske propagande jer u tenkovima i raketama nije zaostajala. Otud ovaj strah od Rusije koja je počela da koristi sličnu matricu zarad širenja svoje istine - objašnjava Vukadinović.
Ceh plaća Agrokor?
Zanimljivo je da među državama predlagačima nalaze Hrvatska i Velika Britanija koja je u procesu izlaska iz EU. Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović je pre nekolika dana u Moskvi od Vladimira Putina tražila popustljiviji stav ruske Zberbanke koja je najveći poverilac posrnulog hrvatskog giganta Agrokora. Ruska ambasada u Zagrebu već ke izrazila "žaljenje" zbog postupka Hrvatske.
Tviter čeka osvetu
Tviter je zabranio razmeštanje reklama Raša tjudej (RT, Rusija danas). To je učinjeno samo dva sata nakon što je ta glavni urednik RT Margarita Simonjan objavila ponudu Tvitera za razmeštanjem reklama u vreme američke predizborne kampanje 2016, koja nije prihvaćena. Pri tom, Tviter nije obavestio o toj poslovnoj ponudi Komitet za bezbednost Senata SAD koji je istraživao navodni ruski uticaj na američke izbore..
Sputnjik je izrazio čuđenje jer nikada nije koristio plaćeni prostor na Tviteru. Međutim, još 1. oktobra Simonjan je saopštila da postoji mogućnost da RT prekine emitovanje TV programa u SAD i ostane prisutna preko interneta.
- Veoma mi je žao, posebno što će američki mediji u Rusiji osetiti svu nežnost uzvratnih mera - rekla je Simonjan, a ruska ambasada u Vašingtonu poručila je Tviteru da se zamisli šta će biti ako Moskva odluči da ukloni reklamu te društvene mreže na svojoj teritoriji.
Srbija kao Argentina
Nakon izbora proameričkog predsednika Maurisija Makrija Raša u Argentini 2015, RT može da se gleda samo preko kablovske televizije. Ruske televizije u Ukrajini odavno su zabranjene, a od prošlog meseca i društvene mreže.
U osnovim paketima srpskih operatera na kablovskoj mogu bez prevoda da se prate jedan do dva ruska kanala. Onima koji ne znaju ruski namenjeni su samo sajtovi Sputnjik i Ruska reč. Pri tom, u Srbiji 35 odsto stanovništva ne koristi internet.
Meka sila tvrđa od zapadne
Aleksej Pankin, ruski teoretičar i veteran novinarstva, ukazuje da su se dogodili neželjeni razultati na američkim predsedničkim izborima i Bregzitu uprkos besnim medijskim kampanjama.
Pankin kaže da je u Rusiji napuštena ideja klasične medijske agitacije koja je održavala komunistički režim još kada je Boris Jeljcin 1991. pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji uprkos sovjetskoj propagandnoj mašineriji.
- Sada smo dobili informacioni rat na svojoj teritoriji, ali i zalazimo na tuđu. Ali, samo zato što smo formulisali alternativu zapadnom globalizmu, a to je: suverenitet država, tradicionalne vrednosti i samostalni izbor puta razvoja - navodi Pankin.