Nastavljaju borbu za opstanak
Iz celog sveta stizali su Mihriji i njenoj porodici prilozi za: brašno, lekove, namirnice, struju, odeću, obuću, knjige i školski pribor... Dobri ljudi poslali su joj i motornu testeru da, pošto se godinama bavi sečom drva, lakše zaradi koji evro i sebi obezbedi ogrev za zimu.
Mnogi su i lično dolazili u Stup ili u Rožaje da joj uruče svoje donacije, bodrili su je u preteškoj borbi da opstane u planinskom bespuću, daleko od asfalta i grada i da koliko god je to bilo moguće produži život svom više od 50 godina starijem i teško bolesnom suprugu Abdulahu. Ipak, starost i bolest učinili su svoje.
Pre nekoliko dana Abdulah je ipak preminuo, bio je teško bolestan i uprkos brzi svoje supruge i dece nije mogao dalje. Nije dočekao ni socijalnu pomoć, ni tuđu negu iz Rožaja za koje se Mihrija borila u poslednje dve-tri godine. U skromnom domu Murića ostali su tuga za glavom porodice, ali i neizvesnost: kako prezimiti zimu koja je već stigla u planine iznad Tutina i Rožaja...
Nije se pokajala
Mihrija se pre šesnaest godina udala za Abdulaha Murića koji je tada imao 70 godina i bio je udovac. Bila je sirotinja i deveto dete u svojoj porodici. Dok je bio dobrog zdravlja, Abdulah je prema njoj bio vrlo pažljiv, dobili su i dva zlatna sina kojima se Mihrija danas ponosi.
- Bila je to moja borba za golo preživljavanje, ali nisam se udala samo zbog sigurnosti i "parčeta hleba" već i zbog toga što sam u Abdulahu prepoznala ljubav i dobrotu koju je samo delimično stigao da mi pokaže. Mnogi su me osuđivali, rodbina me se odrekla, ali ja se nikada nisam pokajala. Kada se Abdulah teško razboleo, dobro sam mu dobrim vratila - priča Mihrija.
- Do sada sam se, radeći i najteže muške poslove, borila za Abdulaha i za sinove. Brinula sam o suprugu kao da je u najboljim godinama, u muci i sirotinji kako sam najbolje znala, na leđima sam ga nosila do asfalta i lekara u udaljenim Rožaju. Od sada svu moju energiju usmeravam na Ernesa i Enesa, želim da završe osnovnu školu i da nastave školovanje u Rožajama ili Tutinu. Biće teško, jer nikakvih prihoda nemamo, niti mogućnosti da nešto zaradimo. Leti je malo lakše, jer prikupljamo kleku, šipurak, pečurku i drugo šumsko bilje. Sve što smo letos sakupili potrošili smo na Abdulahovo lečenje i sahranu, u kući imamo još samo pola džaka brašna, dva litra zejtina i kilogram šećera - priča Mihrija i dodaje:
- Pošto Abdulaha više nema, niti potrebe da stalno budem kod kuće, radila bih svaki posao. Čistila bih i prala, sekla šumu, ako treba i kopala, na žalost, nikakvog posla, pa ni najtežeg, nema ni na vidiku. Pošto nam se krava razbolela morali smo da je prodamo za 300 evra. Od tog novca kupila sam novu za 700, ali ostala dužna preostalih 400 i to me muči kako ću da otplatim...
Žali se Mihrija i naglašava da se nada da će joj dobri ljudi ponovo, kao što su to činili mnogo puta do sada, priteći u pomoć.
- Samo da zimu preguramo, da Ernes i Enes budu dobro obučeni i da bez prehlada i bolesti izdrže duga pešačenja do škole, da nam u kući bude toplo i da nismo gladni, ništa više nam ne treba. Na leto ćemo ponovo "u šumu" i u potragu za šumskim biljem i plodovima koji nam život i opstanak znače. Neki ljudi nam savetuju da sve napustimo i da odemo u Rožaje ili Tutin i da tamo, bliže školi, potražimo neki stan i za mene posao. Ne smem da se upustim u takvu avanturu, od čega da platimo stan, šta da jedemo, kako da preživimo? - pita se Mihrija.
Dobri ljudi koji žele da pomognu hrabroj Mihriji da prebrodi zimu, mogu stupiti sa njom u kontakt putem telefona na broj: 00382 600 28 281 i dogovoriti se sa njom oko načina dostave pomoći.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.