Živi u grob ne možemo
Ispod Koćurca, planine na preko 1.600 metara nadmorske visine, da bi im uručili ovaj dar, reportere "Vesti" zatekla je kiša, magla, pravo zimsko vreme. Nekako smo došli do centralnog sela Barelić i Koćurske reke, a dalje se nije moglo do zaseoka Anđelinkovci. Morali smo u seoskoj školi da sačekamo starine kako bismo im uručili donaciju. Po sipljivoj kiši, preko njima znanih puteljaka, prelazeći Koćursku reku gde je jedino moguće, dogegali su gotovo slepi Tomislav i Stanislavka koja ne čuje i kako zbori - "boluje od hiljadu boljki".
- E srećo naša, dragi Bože koji se u liku dobrotvora pojavi. Čuvaj joj stope kojima hoda zemljom, ona je spas naš! Ove pare su za brašno, hleb, pasulj, krompir i drugo što će nas održati da i dalje gledamo beli dan. Živi u grob ne možemo, kako je Bog uredio tako će biti - kaže Tomislav, a Stanislavka dopunjuje, dok otresa mokru vunenu bluzu:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Hvala dobrotvorki, stostruko joj se vratilo, iz toliko daleke zemlje, a vodi računa o nama!
Tomi se pune suzama oči. Gotovo da ne vidi, senjavi mu se pred očima, ljude raspoznaje po glasu. Zato gotovo da i ne izlaze iz njihove stogodišnje čatmare, koja još uvek odoleva vremenu, skrajnuta ispod brda, okružena šumom i šibljem.
Stiglo na sve adrese
Uručenjem donacije plemenite B. G. iz Adelejda i bračnom paru Tomislavu i Stanislavki Pešić iz Anđelinkovca, uručeno je ukupno 1.000 dolara ove divne žene izdaleka, koja je, podsećanja radi, ovu vrednu donaciju na ravne časti, od po 200 dolara, namenila za petoro štićenika Humanitarnog mosta.
- Stanislavka, koja pati od raznih hroničnih oboljenja, trudi se da nešto zgotovi kako ne bismo pomrli od gladi. Leti je lakše, ima kopriva, divljeg zelja... Nemamo primanja. Zbog šuma i zemlje pod šikarom u brdima, koja se vodi na naše ime, svake pomoći smo lišeni - uzdiše Tomislav.
Stiskaju novac u rukama, odmah će do prodavnice da se razduže i kupe ono što im najosnovnije treba. Rastajemo se, magla se spušta sve niže, kiša sipi, čuje se potmula tutnjava iza brda. Grmi, Tomislav se prene i zbori:
- To se Bog javlja i raduje jer smo mi srećni, a sve zahvaljujući našoj dragoj dobrotvorki, spasu našem