Oglasio se i Emir Kusturica: Hertu Miler trebalo pozvati na vojnu paradu
- Trebalo je zbog toga što se vidi da ona preferira vojnostrateški put do nacionalnog osveštenja, radijaciju koju uranijumske bombe ostavljaju u prostoru i da ne veruje u efikasnost metafore i književnog izraza. Da smo bili pametni i učinili tako, nema sumnje, bilo bi mesta da se upriliči predavanje Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom o temi - "Uticaj uranijuma na osveštenje zabludele evropske nacije". I, uz takav povod bi do kraja shvatili njen svetonazor (umwellt) - ocenio je Kusturica.
Pročitajte još:
* "Srbi moraju da žive sa tom istinom - sami sebi su naneli zlo"
On je u autorskom tekstu za portal "Iskra" naveo da pretpostavlja da bi Herta Miler u okolnostima vojne parade otvorila srce i poistovetila i Sovjetski Savez sa Ruskom Federacijom, te pokušala da nas ubedi kako je oslobađanje Beograda 1944. bilo relativno i kako je došlo vreme za podizanje spomenika nacističkim vojnicima!
- Ne sumnjam da bi ona do kraja izrazila svoju humanost konstatacijom da su i oni bili ljudi. Okreni-obrni, po onome što je izgovorila u pozorištu, ona je htela da kaže "u stvarnosti je sve kao i u fudbalu gde na kraju, u drugom poluvremenu svakako pobede Nijemci" - ističe se u tekstu.
Navodeći da ima mnogo načina sresti se sa Hertom Miler, Kusturica smatra da bi možda, ipak, bilo najbolje da je Milerovu pozvana nekoliko dana ranije u Kragujevac.
- Tamo bi je protokol naterao da položi cveće na gubilište kragujevačkih đaka i profesora i, što je najvažnije, morala bi da ćuti. Posle onoga što je izgovorila u Jugoslovenskom dramskom tako bi bilo najbolje. Pokazalo se, naime, da kada nobelovka govori rečnikom vojnika, otme joj se ono što literatura ne trpi. U svoje ime i pod firmom Nobelove nagrade opravdava civilne žrtve. Doduše sve to čini, kako kaže, ne zbog sebe, nego u našu korist. Alfred Nobel se "prži" u grobu jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osveštenje nacije - naglasio je Kusturica.
On smatra da je greška što je Herta Miler pozvana na Sajam knjiga.
- Ona je naše gostprimstvo mogla da oseti, recimo, i kao gost Sajma automobila. Ista zgrada samo nekoliko meseci ranije. Ono jeste da kod nas ima više posetilaca na Sajmu knjiga nego automobila, ali našao bi se tu neki njen obožavalac koji voli "mercedes". Tu bi "popila" iskreni aplauz i uz nekoliko selfija osjećala bi se komotnije. Zamišljam Hertu Miler kraj "mercedesa konvertibl", ponosna kao oni vojnici koji su umarširali u Beograd aprila 1941. nakon bombardovanja Beograda, koje je bilo mnogo slabije, tvrde stručnjaci, njene kolege, od onog kojeg je izveo NATO 1999. godine - istakao je Kusturica u autorskom tekstu.
Srpski režiser je naveo da u vremenu kada su odrastali on i Herta Miler (koja je godinu dana starija od njega) "presudnu ulogu na mišljenje ali i na svetonazor nisu igrale ideološke pouke koje je ona iskopirala iz vremena sovjetske okupacije Rumunije i izgovorila u Jugoslovenskom dramskom u pozorištu, već su to činile knjige i filmovi".
- Može se pretpostaviti da smo u isto vreme čitali Aleksandra Solženjicina i patili za zatočenicima poput Denisa Denisoviča. Kada smo gledali "Blago Sijera Madre" ili kasnije Brus Lija, srce nam je kucalo za progonjenim ili poniženim i po pravilu smo stajali na strani slabijih. To su bila vremena kada je reč bila tvrđava.
- Herta Miler nas uči da je takvo mišljenje "izanđalo" i čini se kao da se još uvek rve sa vampirima koji do nje stižu u obličju Nikolaja i Helene Čaušesku. Zbog te traume ona veruje kako su NATO bombe po Srbiji obezbedile da se oni nikada neće vratiti! Jer, da nije tako i da ima pravde, Nobelova nagrada bi umesto Herti Miler 2009. godine bila uručena najvećem živom austrijskom piscu Peteru Handkeu - naglasio je Kusturica u autorksom tekstu za "Iskru".