Pokloni za Maru, pomoć za roditelje

Istina, za njih ne predstavlja polaznu tačku sa koje bi negde otišli, možda u neki bolji život, nego da bi dočekali pomoć koju im zemljaci izdaleka šalju, olakšavajući životno breme. Tako je bilo i proteklih dana kada je Milan, nakon više sati pešačenja, zajedno sa šestogodišnjom ćerkicom Marijom, Marom dočekao pakete bake iz Memingema koja je sa ćerkom i njenom porodicom poslala i 200 evra da im se nađe, pre nego što krenu hladni zimski dani i putevi budu neprohodni.

"Znam da 200 evra nije neka velika suma da bi pokrila njihove troškove, ali će bar doneti malo olakšanja. Moja ćerka je učestvovala od srca, veliki pozdravi porodici Milanović... " - pisalo je između ostalog u pismu bake iz Memingena.

- Mnogo smo se obradovali najnovijoj donaciji iz Nemačke. Stigla nam je neočekivano i u pravom trenutku, pred početak obilnih kiša i najavu prvog snega, mnogo će nam značiti u pripremama za dugu i hladnu zimu koja je na pragu. U kući smo bili skoro bez dinara. Kupićemo brašno, ulje, šećer i druge namirnice. Ko zna kada ćemo ponovo sići u Novi Pazar. U selu je ostala supruga Eva da brine o kravi, konju i kokoškama koje smo pre dve godine kupili donacijama dobrih ljudi iz Australije i više evropskih zemalja, to nam je jedino bogatstvo. Mara je, uprkos dugom putu i pešačenju, želela da pođe u Novi Pazar. Uželela se čokolade i slatkiša, a i radoznala je da vidi šta je u paketima - priča ovaj gorštak sa Rogozne.

Naglašava da je život u Žunjeviću veoma težak, da posla nema i da je vrlo teško opstati na opusteloj Rogozni.

- Hvala dobroj baki iz Memingema i njenim najmilijima, ovo nije prvi put da nam šalju pakete pune igračaka, odeće i slatkiša za našu Maru, ali i novac koji nam često život znači. Uvek su sa nama i hvala im zbog toga neizmerno. Želimo joj dobro zdravlje i svaku sreću njoj i njenoj porodici. Zadužila nas je za ceo život, Bog joj stope pozlatio - kaže Milan.
Pre nego što se sa ćerkicom Marom ponovo zaputio na Rogoznu, Milan Milanović nam se požalio da već godinama pokušava da sakupi novac za popravku stare kuće koja je još bez patosa i sa zemljanim podom, vode i kupatila, ali da nikako ne uspeva da sakupi ni za promenu crepa koji prokišnjava.

- Taman ušedimo po neku crkavicu za laminat ili crep, ali se uvek pojavi nešto važnije: lekovi, brašno, obuća, struja. Prošle zime nam se ozbiljno razbolela Mara, a potom nam je uginula krava. Hvala Bogu i dobrim ljudima uspeli smo da kupimo drugu. Iako smo mali potrošači, više puta ostajali smo bez svetla, jer nam je Elektroras, pošto nismo mogli da je platimo, isključivao struju... Čeka nas još jedna teška zima, ne znam kako ćemo je prebroditi i kako ćemo dočekati proleće. Borićemo se, jer druge nam nema - iskreno će Milan.