"Da je bilo lustracije, ne bi sad Vučić bio predsednik"
Sa Vučelićem i Bojićem u EU...
- Ako je 5. oktobar bio neuspešan pokušaj revolucije, ovo je očito vrlo uspešan pokušaj restauracije - kaže novinar i profesor Dinko Gruhonjić.
Nekadašnji funkcioner JUL-a Milovan Bojić ostaće upamćen kao ministar zdravlja u vreme Miloševićevog režima koji je 2000. godine po zdravstvenim ustanovama, pred televizijskim kamerama, postrojavao lekare i medicinsko osoblje. Nedavno je imenovan na predlog Ministarstva zdravlja za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, čiji je direktor bio i tokom devedesetih godina.
Milorad Vučelić, koji je bio generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) u periodu u kome je taj medij ostao upamćen po huškanju građana na rat, i obmanjivanju javnosti, dakle u devedesetim, imenovan je za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "Večernje novosti".
Premijerka Ana Brnabić, koja je na to mesto došla kao ekspertski a ne stranački kadar, krajem juna je predlažući sastav svog kabineta u Vladu uvela i jedno od lica Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, Gorana Trivana, postavivši ga za ministra za zaštitu životne sredine.
No, možda najdrastičniji primer stiže ovih dana kada ministar odbrane Aleksandar Vulin, takođe nekada jedan od najbližih saradnika Mirjane Marković, najavljuje da će general osuđen pred Haškim tribunalom Vladimir Lazarević predavati, tj. prenositi svoja iskustva na Vojnoj akademiji.
- Spram glavnih protagonista na političkoj sceni Vučelić i Bojić su potpuno logičan nastavak takve politike, tu ne treba imati nikakvih iluzija - kaže Gruhonjić objašnjavajući da nije ništa drugo ni očekivao nakon izbora 2012. godine i povratka na vlast nekadašnjih radikala Vojislava Šešelja - Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, a Miloševićevih socijalista Ivice Dačića još odranije.
Stampedo Miloševićevih kadrova
Kod ovakvih i sličnih imenovanja iznova se u delu javnosti javi žal za lustracijom koja, za razliku od istočnoevropskih zemalja nakon pada komunizma, u Srbiji posle petooktobarske promene režima nije sprovedena.
Tako recimo, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, smatra da je "bilo lustracije, Aleksandar Vučić ne bi bio danas predsednik i ne bi bio uopšte u politici, ne bi bio ni Tomislav Nikolić, niko od njih".
- Lustracija može biti uspešna kad postoji volja za njeno sprovođenje i to pokazuje primer iz Istočne Nemačke gde je ova mera najdoslednije sprovedena. Ali to je tamo bilo moguće zbog toga što su oni mogli da zamene dosta veliki deo, recimo, sudijskog kadra, znači ne samo usko političkog, čak i nastavnika u školama i na univerzitetima jer se tu govori istim jezikom. Imali su neku vrstu 'rezervoara' u zapadnom delu Nemačke - kaže profesorka Rakić Vodinelić.
U međuvremenu, ne samo da se u Srbiji kadrovi bivšeg režima vraćaju, nego dolazi i do prevrednovanja tekovina petooktobarskih promena. Tako se sve češće krivci iz redova vlasti 90-ih za sunovrat zemlje proglašavaju žrtvama, demokratski potencijal promena naziva nasilnom smenom vlasti i slično.
Da li zato što nije bilo lustracije, tek na ključnim pozicijama u državi su upravo ljudi koji su vodili državnu politiku i u režimu Slobodana Miloševića. Danas su oni reprezenti drugačije politike, ali i izloženi, u malo preostalih nezavisnih medija, proveravanju koliko su se udaljili od svojih nekadašnjih pozicija.