"Nisu najveće plate ikada, sećamo se Anta Markovića"

"Smanjili plate i penzije, oštetili 2 miliona ljudi, a sad..."

Milan Ćulibrk smatra da je postojao prostor za povećanje, ali da ostaje pitanje je šta je prioritet. Ćulibrk dodaje da Vlada zaboravlja privatni sektor a BDP se, kako kaže, stvara u privatnom sektoru i to treba da bude prioritet.

- Potrebno je smanjenje poreza kako bi se omogućilo otvaranje radnih mesta, stranim investitorima dajemo subvencije, a domaćim malim i srednjim preduzećima ne dajemo ništa i u startu ih gušimo porezima - kaže on.

Veće plate i penzije će povećati i potrošnju, ali, Ćulibrk navodi da će se povećati potrošnja iz uvoza, jer, smatra, nemamo proizvodnju konkurentnu sa stranom.

- Imamo jedan problem. Čuo sam od Vučića nakon sastanka sa ministrima odbrane i policije i direktorom BIA da će im biti povećane plate 10 odsto i to je ponovila premijerka. Ministar Vujović je rekao da naš prostor za povećanje od 1. januara je takav da ne ugrozimo udeo plata i penzija u BDP. 10 odsto je obećanje, to nigde ne piše, čekam da vidim 1. januar. Bilo je obećanje da će plate biti 500 evra pa nisu - kaže Ćulibrk.

Urednik NIN-a kaže da to jeste znatno povećanje, ali da nije najveće ikada.

- Nećemo imati ikada najveće plate, sećaju se ljudi Anta Markovića, plata je bila 1.500 nemačkih maraka. U Bugarskoj je prosečna plata 533 evra i za 10 odsto je veća nego prošle godine, to se desilo, ljudi su dobili te pare. Parlament Rumunije je usvojio odluku o povećanju u javnom sektoru od 25 odsto, onda da zaposlenima u zdravstvu ukupno kumulativno povećanje bude 100 odsto.Jeste u Nemačkoj povećanje dva odsto, ali dva odsto u Nemačkoj je veće nego 10 odsto kod nas - kaže Ćulibrk.

"Vlast ne ume da napravi projekte"

On očekuje da će ova Vlada biti jedna od retkih koja će bez značajnih prihoda od privatizacije završiti sa viškom u kasi.

- Loša strana u priči je što će višak biti delom posledica što vlast i džrava ne umeju da naprave projekte koji bi omogućili brži rast infrastrukture, što bi privuklo strance i bez subvencija. Stranci dolaze jer mi imamo mogućnost da izvozimo bez carina na tržište od milijardu ljudi".

Javni sektor nije reformisan, kaže Ćulibrk, i to je jedna od primedbi na rad Vlade Srbije.

- Vlast je imala hrabrosti da smanji plate i penzije i tako ošteti dva miliona ljudi, ali nije imala hrabrosti da se zameri 100.000 ljudi u javnim preduzećima, koji su jeli ono što se uštedi na platama i penzijama. Džaba ako s jedne strane štedite, a s druge curi, trebalo je ići i jedno i drugo. Javna preduzeća su ostala nereformisana - objašnjava Ćulibrk za N1.