Matične ćelije potonja nada za Sofiju

Nema, nažalost, zbog toga prevelike radosti u ovoj na oko sretnoj porodici, jer njihova Sofija, kako smo već u više navrata pisali u "Vestima", i dalje ima velikih zdravstvenih problema sa kojima je došla na ovaj svet.

Ni posle četiri godine, uprkos svemu što preduzimaju njeni roditelji i medicinske ustanove, još ne može normalno ni da sedi, a kamoli da stane na svoje noge.

U pitanju je, da podsetimo, mozak, odnosno sfera u kojoj je, pored svih medicinskih dostignuća i procedura, neophodno imati i malo sreće, a naročito upornosti i optimizma, koji zaista ne nedostaju ovim mladim ljudima, čvrsto uverenim da će njihovo dete jednog dana ipak izvojevati kakvu-takvu pobedu nad podmuklom boljkom koja je prati od prvog dana života.

Nedavno se ukazao novi tračak nade.

- Kako smo danonoćno opsednuti Sofijinom mukom - kazuje otac Svetozar - nedavno sam naleteo na internetu na priču gospođe Aleksandre Mijin iz Zrenjanina, čija ćerka, osam godina starija od naše Sofije, ima istovetnu dijagnozu. Povezali smo se sa tom ženom i ona nam je potvrdila da se njeno dete, nakon tretmana i medicinskih procedura sa matičnim ćelijama, a potom i rehabilitacije u "Vukovom centru", privatnoj klinici za fizikalnu terapiju u Novom Sadu, stalo na noge, prohodalo i sada uz pomoć pratioca ide u tu specijalnu školu za decu sa posebnim potrebama. Od tada, svakog dana budimo se sa optimizmom i uverenjem da ima nade i za našu Sofiju, ali svaki put zastajemo pred strašnim pitanjem kako da obezbedimo 40.000 evra potrebnih za taj medicinski tretman, a potom za rehabilitaciju u Novom Sadu. To je veliki novac, ali ne posustajemo i opet polažemo nade u dobre ljude širom sveta koji su nam i do sada, posredstvom "Vesti" i Humanitarnog mosta nesebično pomagali - setno kaže Sofijina majka Vesna.

Šušići, naravno, računaju i na veliki broj prijatelja, komšija i rođaka razasutih po svetu da će im svi oni još jednom priteći u pomoć, kako bi sakupili potreban novac, da će shvatiti muku dvoje očajnih nezaposlenih mladih ljudi i neće dopustiti da utrne i ta poslednja nada za njihovo dete.

- Znamo mi koliko je sve ovo neizvesno, ali nas drži ta velika, neizmerna želja da Sofija, koliko je u moći medicinska nauka, pomognemo da se izbori sa bolešću i vrati koliko-toliko normalnom životu. Zato je i naša zahvalnost neizmerna i večna svima onima koji su nas u ovoj borbi podržali i pomogli na bilo koji način. Pamtićemo i Bogu se moliti da se sve to vrati i bude za zdravlje njihove dece i da se niko nikad ne nađe u našoj situaciji - kaže na kraju Sofijina majka Vesna.