Jasminka Petrović: Sloboda je najslađa zaraza
Ove reči su zapisane na koricama nove knjige Jasminke Petrović "Sve je u redu" (izdavač Kreativni centar), čija je promocija bila pred njen put na Sajam knjiga u Frankfurtu, gde će predstavljati savremenu srpsku književnost za najmlađe. Njeno novo delo, koje je još jedan pun pogodak, namenjeno je tinejdžerima i bavi se pitanjima njihovog odrastanja, ali podjednako je zanimljivo i poučno za roditelje.
Kroz niz kratkih priča na iskreno bolan i emotivan način autorka oslikava njihove probleme s kojima se susreću na putu do otkrivanja sopstvenog identiteta. Neko ima sukob s porodicom, neko je žrtva vršnjačkog nasilja, neko se bori sa osećanjem usamljenosti, neko sa teškom bolešću, neko se bori za ljubav... Jedna junakinja je u košmaru zbog prerane trudnoće, a jedna zbog nostalgije.
- Sedamnaestogodišnja Jovana se sa porodicom preselila iz Beograda u Štutgart i, iako je uspešna u školskim i vanškolskim aktivnostima, ne uspeva da pobedi nostalgiju. Ona čezne za rodnim gradom, svojim prijateljima iz detinjstva, pa čak i za jednim drvetom koje se nalazi ispred bivše zgrade na Zvezdari. Inspiraciju za ovu junakinju dobila sam baš u Štutgartu, kada sam na poziv profesorke Biljane Petrović gostovala u njihovoj Dopunskoj školi. Za dečje pisce su vrlo važni živi susreti sa čitaocima. Uvek naučimo nešto jedni od drugih - kaže za "Vesti" Jasminka Petrović, koja je sudbine glavnih junaka opisala kroz različite književne forme poput unutrašnjeg monologa, pesme, SMS poruke ili pisma, da bi ih u drugom delu knjige sudbinski povezala dajući im razumevanje i podršku.
Počelo od ispovesti
Knjigom "Sve je u redu" napravili ste još jedan iskorak u literaturi za decu i mlade. Koliko dugo ste je stvarali i gde ste još pronalazili inspiraciju?
- Sve je počelo od ispovesti Romkinje Silvane koju sam napisala za zbirku priča "Prostor za mokrog psa". To je bilo 2012. godine kada sam se priključila grupi autora iz Srbije, Hrvatske i BiH sa idejom da osvetlimo život mladih na prostoru regiona. Urednica je bila Tijana Spasić, a izdavač KC Grad. I nakon objavljivanja knjige nije me napuštala želja da se bavim ovim uzrastom. Tako su nastale priče o Teodori, Petru, Maji, Jovani... Sve do januara ove godine nisam tačno znala šta ću raditi s tim materijalom. A onda sam prionula na pisanje drugog dela. Junaci i događaji počeli su da se prepliću i povezuju u celinu. Inspiraciju sam pronalazila u razgovorima s mladima u okviru različitih projekata, programa ili nastupa po školama i bibliotekama. Čitala sam literaturu za mlade, ali i stručne tekstove, pratila sam ankete i pronalazila odgovarajuće sadržaje na internetu. Primetila sam da se odrasli uglavnom međusobno nadmudruju, svađaju i optužuju ko je kriv što su nam mladi ovakvi ili onakvi, ali retko ko preuzima odgovornost. Za to vreme mladi se sve više udaljavaju od nas, čak i kada sedimo za istim stolom. Ova knjiga ne nudi rešenja, jer ja ih ne znam. Rekla bih da je ona ogledalo, poput onog u baletskoj sali. Daje nam mogućnost da procenimo sebe i korigujemo sopstvene greške.
Da li ste posebno vezani za nekog od ovih junaka?
- Uh, to je teško pitanje! Možda sam najdublje proživljavala priču o Petru koji ostavlja oproštajno pismo ocu... Njegova transformacija je najvidljivija. Svedoci smo tačke preloma, gotovo da vidimo kada se od ružnog pačeta pretvara u prekrasnog labuda. U njegovom slučaju se otkriva da je sloboda zarazna. Njegovo oslobađanje pokrenulo je na akciju i njegove roditelje, na prvom mestu majku. A to je važna poruka, da i deca utiču na svoje roditelje.
Aktivna na sajmovima knjiga
Ovogodišnji programski nastup Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu organizuje Biblioteka grada Beograda. U subotu 14. oktobra u 14 sati zakazana je tribina "Bogatstvo poetike, roman za decu u savremenoj srpskoj književnosti", na kojoj će učestvovati Jasminka Petrović i Uglješa Šajtinac. Razgovor vodi urednik programa Sanja Milić, a očekuje se dolazak učenika iz Dopunske škole srpskog jezika iz Frankfurta i Štutgarta.
- Oni dolaze sa svojim profesorima i roditeljima. Verujem da će tribina biti zanimljiva i dinamična i da ćemo pokrenuti važne teme. Naravno, poziv važi i za sve zainteresovane čitaoce vaših novina - kaže Jasminka.
Sagovornica "Vesti" biće izuzetno aktivna i na predstojećem 62. Sajmu knjiga u Beogradu kao urednica programa za decu i mlade.
- U Beogradu će biti organizovana serija zabavnih, poučnih i interaktivnih radionica, a najmlađa publika imaće mogućnost da se upozna sa književnim stvaralaštvom za decu i mlade na nemačkom jeziku.
Dotakli ste mnogo bolnih tema s kojima se suočavaju mladi u svom odrastanju. Da li ste imali stručne konsultante?
- Moja praksa je da rukopis pošaljem na različite adrese pre nego što ga dostavim izdavaču. Tada dobijam vrlo korisne komentare. S obzirom na to da su teme u ovoj knjizi veoma delikatne, brižljivo sam birala prve čitaoce. Na spisku su se našli psihijatar za decu i mlade, nevladina organizacija koja se bavi položajem Romkinja u društvu, profesori književnosti, voditelji različitih projekata za mlade i, naravno, studenti i srednjoškolci. Svako od njih dao mi je poneki vredan savet i ono najvažnije, podršku da izguram ideju do kraja.
Kakvi su prvi utisci čitalaca?
- Rekla bih da je sve u redu (smeh). U toku Dečje nedelje održano je vatreno krštenje knjige sa srednjoškolcima. Pohvalili su me da sam u potpunosti pogodila njihov žargon, način razmišljanja i odabir tema. Moram da priznam da sam odahnula kada sam ovo čula, jer mladi su vrlo strogi, pa čak i nemilosrdni u procenama. Kada sam ih pitala da li su neke priče suviše teške za njihov uzrast, oni su odgovorili: "Jasminka, mi živimo te priče. To je naša svakodnevica." Taj njihov odgovor me je u jednu ruku obradovao, a u drugu skroz porazio. Nakon što pročitaju knjigu, mnogi čitaoci imaju potrebu da se jave i podele utiske sa mnom. Primetila sam da svako ima svoju omiljenu priču i svog omiljenog junaka. Oni ne kriju emocije, naprotiv, žele da o njima razgovaraju. Razumem ih, jer sam se i sama tako osećala dok sam pisala.
Genije Bob Živković
Vi ste odana supruga, ćerka, majka, baka, sestra. Odani ste i u poslu. I ovu vašu knjigu je ilustrovao Bob Živković, vaš nerazdvojni književni partner.
- Bob i ja već dugi niz godina idemo zajedno kroz život. Poštujemo se i volimo. Naše porodice se druže. On je sjajan prijatelj i vrhunski umetnik. Sa apsolutnim poverenjem mu predajem rukopis i strpljivo čekam ilustracije. Tako je bilo i za roman "Sve je u redu". Njegov crtež na koricama je pasvord za knjigu. Ilustracija potpuno dočarava atmosferu romana. Da skratim priču: Bob je genije! - kaže naša sagovornica.
Književni kritičar Aleksandar Grubaš je za knjigu Jasminke Petrović napisao: "Svi likovi u ovom romanu ključaju od unutrašnje muke, baš kao na ilustraciji Boba Živkovića na naslovnoj strani, ali veličina Jasminke Petrović kao autorke jeste u tome što sve te muke, pa i rđave postupke svojih junaka svih generacija, slavi kao sastavni deo života i individualne potrage za ljubavlju i slobodom, gde su greške obavezni deo procesa."
Lakše na Zapadu
Knjiga nosi posvetu: "Vama koji tragate za slobodom." Kako ste vi lično osvojili slobodu tokom svog odrastanja?
- Rekla bih da se baš nisam snalazila u srednjoškolskim danima. Bila sam nesrećno zaljubljena, mučila sam muku sa matematikom i fizikom, imala sam manjak samopouzdanja, a višak nesigurnosti, plašila sam se svojih talenata... Međutim, kako sam odrastala, život mi je postajao i lakši i smišljeniji. Do slobode još nisam došla, ali nisam ni odustala da tragam za njom.
Šta za vas znači ta čarobna rečenica - Sve je u redu?
- Jedna izreka kaže: "Na kraju uvek bude sve u redu, ako nije u redu, znači da još uvek nije došao kraj." Dok nam se događaju loše stvari u životu mi smo ljuti, tužni i nezadovoljni, a tek kada se taj negativni ciklus završi možemo da razumemo zašto smo prolazili kroz takvo iskustvo. Da bih ovo objasnila deci dajem primer iz svog života. Kada su se moji roditelji razveli bila sam najočajnija na svetu. U međuvremenu moj tata se oženio i ja sam dobila dve sestre, Ivanu i Bojanu. Danas sam najsrećnija što ih imam.
Da li je domaća književna scena za decu i mlade dovoljno cenjena u Srbiji i koliko je poštovana u svetu?
- Kad se neko u Srbiji bavi kulturom za decu, obično mu familija zvoca: "Kad ćeš već jednom da nađeš neki ozbiljan posao." Kod nas vlada uverenje da je rad sa decom i za decu neozbiljan. U Severnoj Evropi stvari stoje suprotno. Kod njih su stvaraoci za decu veoma cenjeni, pa samim tim i dobro plaćeni. Ulaganje u dečju kulturu je ulaganje u budućnost zemlje. Rekla bih da na Balkanu žive i rade sjajni pojedinci, a u razvijenim zemljama, osim sjajnih pojedinaca, postoje i dobri sistemi. Ma koliko pisac za decu bio talentovan i vredan, ostaće nevidljiv na širem planu bez podrške medija, društva i države. U to ime, hvala vama i "Vestima" na ovom razgovoru - zaključila je Jasminka Petrović.
Lična karta
Jasminka Petrović (57) napisala je više od 30 knjiga za decu i mlade. Njena dela prevedena su na 25 jezika, a neka od njih su i dramatizovana u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Bila je urednik tinejdžerske emisije na radiju. Pisala je za mnoge časopise ("Tik-tak", "Veliko dvorište", "Huper", "Politikin zabavnik"). Uređivala je National Geographic Junior
na srpskom.
Učesnik je u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo. Sa udruženjem Krokodil organizuje književni festival za decu Krokodokodil. Scenarista je dečje serije "Kukuriku šou" (RTS), a takođe je jedan od osnivača Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade Ura kultura.
Nakon brojnih najrelevantnijih priznanja za svoj rad (Srebrno Gašino pero, Neven, Nagrada Zmajevih dečjih igara "Rade Obrenović", Regionalna nagrada Mali princ, Zlatno Dositejevo pero...) tokom ovog razgovora stigla je vest da se njena knjiga "Hoću kući" (izdavač Odiseja) našla u ovogodišnjem katalogu Internacionalne omladinske biblioteke THE WHITE RAVENS u kome se nalaze odabrana dela za decu i mlade iz celog sveta!