Šta je vlada uradila prvih 100 dana?

Osim toga, od početka mandata aktuelne vlade ističe se da su se stekli uslovi za povećanje plata u javnom sektoru i penzija, pre svega zahvaljujući stabilnim finansijama, a uprkos manjem rastu BDP od planiranog. 

U međuvremenu je odobrenje za taj potez stiglo i od MMF, pa je upravo za 14 oktobar, kada će premijerka javno govoriti o rezultatima rada njenog kabineta ona saopštiti i koliko će po povećanje biti. 

Predsednik Aleksandar Vučić kaže da će ono biti značajno, a u medijima se navodi povećanje od pet do deset odsto, uz jednokratno davanje penzionerima. 

U ovih je sto dana povećana i minimalna cena rada o kojoj su se dogovorili, i to bez velikih razmimoilaženja, radnici, poslodavci i vlada, koja sve takve aktivnosti koordinira na nivou Socijalno ekonomskog saveta. 

Nova minimalna cena rada je 143 dinara po satu.

Nakon dogovora je ministar finansija Dušan Vujović rekao da se više nije moglo, jer bi to urušilo budžet za narednu godinu, ali je i obećao da zbog povećanja poslodavci neće imati veći trošak, dok je predsednik Sindikata Nezavisnost izjavio da to, naravno, nije dovoljno, ali se saglasio da se više nije moglo dati, odnosno dobiti. 

Među značajnim zakonskim predlozima koji su prošli skupštinsku proveru su zakoni o obrazovanju i osnivanju Nacionalne akademije za upravu, koju će, kako se navodi, morati da pohađaju svi državni službenici, ali i ministri

Premijerka je na početku mandata kao prioritet najavila modernizaciju i digitalizaciju, pa se tako trenutno radi na digitalizaciji državne uprave. 

Tako je u međuvremenu pri Vladi Srbije osnovana Kancelarija za IT, a usvojen je i Katalog radnih mesta u javnoj upravi.

Kabinet Ane Brnabić podržao je ulazak predstavnika Srpske liste u novu kosovsku vladu čiji je premijer Ramuš Haradinaj, uz obećanje administracije u Prištini da je put za osnivanje Zajednice srpskih opština time "otvoren", a u međuvremenu je predsednik Vučić najavio drugu fazu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, koja bi trebalo da se odvija u toku ovog meseca i da bude u izvesnom smislu institucioanilozavana. 

Takođe u međuvremenu, promenjen je format dijalog Beograda i Prištine, koji je sada s premijerskog prešao na nivo predsednika, pa će ga ubuducuhe voditi Vučić i Tači. 

Diplomatske aktivnosti

U diplomatskim aktivnostima premijerke značajno je bilo njeno učešće na međunarodnim skupovima, te veliki broj susreta sa stranim diplomatama, a kao neprijatan deo tog posla ispostavila se situacija u odnosima s Hrvatskom i Makedonijom, u kojime ja, međutim, uloga Ane Brnabić bila nešto diskretnija, a s obzirom da je i na početku njenog mandata bio najavljeno da će se premijerka baviti više ekonomijom, a šef diplomatije Ivica Dačić - političkim pitanjima. 

U ovom su mandatu otvorene neke nove fabrike i pogoni, pušteni u saobraćaj novi kilometri dobrih puteva, ali je kabinet premijerka Brnabić bio suočen i s kritikama, a u medijima se neretko govorilo o neslaganju između pojedinih ministara. 

Među "aferama" desio se intervju premijerke za Blumberg i zatim negodovanje tim povodom ruskog ambasadora u Beogradu, kojem je Brnabić, kako je sama izjavila, odnela stenogram da razjasne nedoumice, a onovna je bila u rečenici premijerke da "Srbija ako bude morala da bira između Rusije i Evropske Unije - bira Evropu". 

Vladu je "zadesila" afera, vezana za poreklo novca kojim je ministar vojni Aleksandar Vulin kupio stan, u vreme kada je bnio poslanika, te medijska zbivanja, koja su usledila nakon gašenja "Vranjskih novina". 

Zbog toga su neki mediji i deo javnosti organizovali akciju protiv "medijskog mraka", za koju je premijerka izjavila da ne vidi razlog, te poručila: 

"Mi odgovaramo na pitanja svih medija, kao što vidite šaljemo pozive za pres konferencije svim medijima. I nikada nismo nedostupni za razgovor ili za neki odgovor".

Ostaće kao podatak i da je Brnabić prvi premijer Srbije koji je podržao i ličnim učešćem Paradu ponosa, a ostaće takođe i utisak da su se pojedini mediji i ovde i u svetu više bavili njenom seksualnom orijentacijom, nego rezultatima i ocenama njenog učinka u Vladi Srbije. 

O tim će rezultatima Brnabić govoriti 14. oktobra kada će saopštiti koliko će biti veće penzije i plate u prosveti i zdravstvu, vojsci, policiji, odnosno javnom sektoru. 

Inače, pojedini su ministri već ocenili učinak svojih resora u prerthodnih 100 dana, pa su tako najpre s ocenom izašli ministri kulture i životne sredine izjavili da su zadovoljni učinkom svojih resora, Vukosavljević jer se 20. oktobra konačno otvara Muzej savremene umetnosti, a idućeg juna Narodni muzej, dok je Trivan zadovoljna čak i samo činjenicom da je njegovo ministartvo proradilo. 

Ministar zdravlja Zlatibor Loncar najavljuje da će u njegovom sektoru stanje biti sve bolje, a zdravstvena zaštita u Srbiji za tri godine najkvalitetnija u okruženju. 

Opozicija rezultate negira, a lider DS govori o "poražavajućim rezultatima", na šta ministar građevine i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović odgovara: 

"Kamo sreće da je DS imala tako poražavajuće rezultate". 

Ministarka se, doduše, osim s opozicijom, "sukobila" i s ministrom rada Ðorđevićem, a u vezi sa zakonom o rodnoj ravnopravnosti, ali je prvi potrpedsednik i šef diplomatije vladu opisao kao tim, kao skup jednakih, među kojima je premijerka jedna od njih, te poručio da su razmimoilaženja i neslaganja uobičajena stvar među ministrima, kojima, primetio je, ne treba vaspitačica. 

I Loncar vladu vidi kao tim, osporava da premijerka nema dovoljno autorioteta, dok Dačić na pitanje koliko se sednice razlikuju u odnosu na one kada je premijer bio Vučić, odgovara da je njemu važno da je Brnabić bila Vučićev izbor za mesto premijera. 

Za ministra Rasima Ljajića su očuvanje regionalne stabilnosti, otvaranje tržišta i uklanjanje barijera u ekonomskoj saradnji sa zemljama u regionu i kontuitet u ostvarivanju ciljeva koje je postavila prethodna vlada glavni rezultati prvih sto dana rada Vlade Srbije na čelu sa premijerkom Brnabić.

Ljajić je za Tanjug rekao da je sto dana relativno kratak period za davanje konačne ocene i da uvek ima prostora za poboljšanje, ali da mu se čini da je vlada na putu oporavka ekonomije što je najvažniji cilj i izazov za premijerku i njene ministre. 

Pitanje o tome da li Ana Brnabić ima dovoljno autoriteta, o čemu su u medijima polemisali predstavnici opozicije i pojedini ministri iz vlade, za Ljajića je "veštački nametnuta tema".

- Da je bilo ko došao na mesto premijera posle Aleksandra Vučića, to pitanje bi se otvorilo na isti način. Pošto je Vučić osvojio 50 odsto glasova na izborima, a nije više premijer, logično je da će se problematizovati svako kadrovsko rešenje na toj funkciji - smatra Ljajić.