Kremlj odgovorio Zemanu: Nema govora o kompenzaciji
- Reč je o unutarevropskoj debati. Mi, naravno, veoma poštujemo autoritativnog evropskog političara Zemana, koji, kao što znate, ima dugotrajne dobre odnose sa predsednikom Putinom. To je prvo. Drugo, da, posmatramo unutarevropsku diskusiju koja se vodi u vezi sa tim, i u tom smislu smo obratili pažnju na nedavnu izjavu predsednika Zemana - rekao je Peskov.
Peskov je dodao da ne može biti ni reči o nekoj kompenzaciji Ukrajini za Krim.
- Istovremeno, ovde treba reći da sa pravne strane nema govora ni o kakvoj aneksiji. Ovo je netačno i, shodno tome, ne može se govoriti ni o kakvoj kompenzaciji. Jer je legitimni organ Krima, Vrhovni savet, odlučio da izađe iz Ukrajine zbog državnog prevrata koji se dogodio i zbog pretnje od ekstremizma koji se razvijao zbog ovog puča, a delimično se, nažalost, razvija i do danas - istakao je Peskov.
- Nakon toga doneta je odluka o pridruživanju Ruskoj Federaciji, koju je Rusija usvojila. Dakle, sama formulacija da se takve akcije mogu rešiti nekom vrstom otkupa, s naše tačke gledišta, naravno, nisu sasvim tačne. Preciznije, potpuno su pogrešne - dodao je on.
Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je u utorak da bi pokušaji da se Krim vrati Ukrajini doveli do rata u Evropi, ali da bi Kijev mogao da proba da dobije od Rusije kompenzaciju za poluostrvo. On je istakao da je ujedinjenje Krima sa Rusijom svršena stvar i da smatra da bi u slučaju dijaloga Kijeva i Moskve trebalo razmisliti o kompenzaciji za Krim.
Zemanova izjava izazvala je bes zvaničnih organa i određenih ukrajinskih političara. Osim toga, članovi gornjeg doma češkog parlamenta su u svojoj rezoluciji nazvali Zemanove reči "legitimizacijom agresije“ i pozvali predsednika da poštuje spoljnu politiku svoje zemlje.
Komentarišući koliko je važno za Kremlj da Ukrajina prizna ujedinjenje Krima, Peskov je odgovorio: "Nadamo se da će s vremenom doći do priznanja, da će se ispoštovati volja milionskog stanovništva poluostrva, a takođe se nadamo i očekujemo da će doći do normalizacije rusko-ukrajinskih odnosa“.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.
Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.