Švedskoj nedostaje gotovo 80.000 radnika
Junsko istraživanje Konfederacije švedskih preduzetnika, u čijem se članstvu nalazi više od 60.000 kompanija, pokazuje da je 75% odsto firmi koje su zapošljavale imalo problema u pronalaženju dovoljno kvalitetnog kandidata, prenosi "Poslovni dnevnik".
- Nedostatak radnika trenutno je vrlo velik i u mnogim je područjima postao akutan - ističe za agenciju Bloomberg Torbjörn Halldin, ekonomist tog udruženja.
Najteže u građevinarstvu, obrazovanju
Prema podacima švedske berze rada, broj oglasa za posao po nezaposlenom trenutno je najveći od 2000. godine, a 12 od 15 sektora muči nedostatak radne snage. Najteža je situacija u građevinarstvu, obrazovanju, računarstvu i zdravstvu.
Jedini sektori u kojima ima dovoljno radnika jesu administracija i pravo, zatim prodaja i marketing, te mediji i dizajn.
Samo u augustu ostalo je nepopunjeno 78.000 oglašenih radnih mjesta, 9 odsto više nego godinu ranije i čak 41 odsto više nego pre dve godine.
Veliki broj slobodnih radnih mesta rezultat je ekonomskog rasta, za koji su analitičari banke Nordea nedavno rekli da je "suludo snažan" i daleko iznad potencijala švedske privrede. Zvanični statistički podaci pokazuju da je švedski BDP u drugom kvartalu porastao za 1,7 odsto, a na godišnjem nivou 4 odsto.
Vlada procjnjuje da će ekonomski rast u ovoj godini iznositi 3 odsto, a iduće će usporiti na 2,5 odsto. Centralna banka takođe tvrdi da je pronalaženje radnika s odgovarajućim veštinama problem za ekonomiju, ističući da je nezaposlenost na približno jednakim nivoima kao pre finansijske krize 2008. godine.
Ali, broj otvorenih radnih mesta udvostručio se u tom periodu.
Dobra vest za Centralnu banku
Zavod za zapošljavanje predviđa da će ove godine stopa nezaposlenosti pasti sa 7 na 6,6 odsto, a da će dogodine blago porasti na 6,7 odsto.
Ukupno gledano, bez posla je više od 300.000 stanovnika. Međutim, stopa nezaposlenosti među osobama rođenim u Švedskoj iznosi svega 3,9 odsto – najmanje u 10 godina – dok među strancima iznosi 22 odsto.
Ipak, nedostatak radne snage, s druge strane, dobra je vest za Centralnu banku.
To bi značilo da će ubrzati rast plata, što će dovesti do rasta inflacije, računaju u Centralnoj banci. Rast plata posljednjih godina bio je prilično anemičan, zadržavši se ispod 3 odsto od 2012. godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za ekonomska istraživanja.