Zašto su zapadni mediji pomno pratili Erdogana u Srbiji
Posebno su istakli njegovu izjavu kojom je optužio američkog ambasadora u Ankari Džona Bašu da je odgovoran za odluku SAD da suspenduje vize turskim građanima.
Zapadni mediji, naime, prenose da je Erdogan na zajedničkoj konferenciji nakon razgovora sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, rekao da Ankara Bašu više ne smatra legitimnim predstavnikom SAD i da ga predstavnici turske vlasti neće primiti u oproštajnu posetu koju je tražio.
- Nismo se složili i ne slažemo se sa tim da ambasador dođe u oproštajnu posetu sa ministrima, predsedavajućim parlamenta i sa mnom. Mi ga ne vidimo kao predstavnika SAD u Turskoj - rekao je Erdogan odgovarajući na pitanje novnara, preneo je AFP.
AP je naveo da je Misija SAD tu odluku donela nakon nedavnog hapšenja jednog američkog diplomate u Turskoj.
Stejt department je, navodi ova agencija, branio Bašu rekavši da je imao "punu podršku" američke vlade i da su njegovi postupci koordinirani sa američkim vlastima - Belom kućom i Većem za nacionalnu bezbednost.
Noje cirher cajtung: U porastu turski angažman na Balkanu
Turski angažman na Balkanu je u porastu, ocenjuje švajcarski dnevnik "Noje cirher cajtung" u tekstu povodom posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu.
List navodi i da su turske investicije 2016. iznosile 1,66 milijardi dolara, što je 5,3 odsto ukupnih turskih investicija u inostranstvu.
U tekstu pod naslovom "Erdogan kao nosilac nade" Noje cirher cajtung napominje i da je u delegaciji sa turskim predsednikom doputovalo 185 privrednika.
Takođe, prenosi da je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će biti potpisani memorandumi o otvaranju dve fabrike i dodao da je 450 turskih firmi već u zemlji, kao i da investicijama turskih industrijalaca može da se zahvali što su "određena mesta na slabo razvijenom jugu Srbije uopšte još u životu".
Prema oceni švajcarskog medija, vlade na Balkanu spekulišu da bi mogle da profitiraju od umešanosti Ankare u konflikte na bliskoistočnom kriznom luku.
"Balkan je danas jedini region bivšeg carstva gde je spoljnopolitička maksima 'nula problema sa susedima' i sprovedena u delo. Erdogan se ljuti što balkanske države ne sprovode baš prilježno zabranu škola koje finansira Fetulah Gulen", ocenjuje list.
U tekstu se podseća da je Beograd od 1521. do 1867. godine bio pod vlašću Osmanlija zbog čega, kako se navodi, "hrišćanski Srbi gaje mračnu sliku osmanskog jarma i zbog čega ih je iritirao neoosmanski prizvuk Erdoganove spoljne politike, a još više su mu zamerali što se solidariše sa Kosovarima".
Međutim, primećuje i da je sada situacija opuštena, da ljudi uveče na televiziji gledaju turske "tv sapunice", a oni koji to mogu da plate, letuju u Turskoj.
"Turci pokazuju velikodušnost i prave fondacije u bolnicama i staračkim domovima. Ovde malo kome smeta Erdoganov autoritarni stil vladanja, pri čemu ga mnogi političari u regionu kopiraju", ocenjuje Noje Cirher cajtung.
Napominje se da je Ankara odgovorila recipročnim merama tako što je obustavila izdavanje neemigrantskih viza Amerinkancima.
Prema recima Erdogana, americki zvaninici nisu kontaktirali ministra spoljnih poslova Turske, a odluka koju je Ankara donela je samo reciprocna odluci SAD.
Spor Ankare i Vašingtona eskalirao je prošle sedmice kada je u Turskoj uhapšen je eskalirao prošle nedelje kada je Turska uhapsila svog državljanina koji je bio zaposlen u američkom diplomatskom predstavništu pod sumnjom da je bio povezan sa grupom koja je odgovorna za prošlogodišnji neuspeli pokušaj vojnog puča u Ankari.
Vašington je reagovao suspenzijom viza za građane turske, što je izazvalo Ankaru da odgovori kontramerama.
Erdogan je zapitao na koji su se način "agenti" infiltrirali u američki konzulat, misleći pritom na uhapšenog turskog državljanina, preneo je Rojters.
Misija SAD u Turskoj je pre nekoliko dana saopštila da je suspendovala izdavanje viza turskim građanima jer mora da "preispita posvecenost Turske bezbednosti americkog diplomatskog osoblja".