Pomoć koja zlata vredi

Kao i uvek, o ovom dobročinstvu Vuka je naše novinare ubrzo obavestila.

- Nisam baš učena žena i teško mi je da pronađem prave reči kojima bih iskazala sve što mi je na srcu. Tom divnom čoveku dugujem ogromnu zahvalnost. Baš kao i svim divnim ljudima iz Australije, Nemačke, Crne Gore... Više ni sama ne znam odakle. Moram da istaknem da nije bilo njih i njihove pomoći, moja deca bi gladovala i smrzavala se. Da ne govorim o problemima kroz koje prolazim sa najmlađim sinom Savom i njegovom bolešću. Konstantnom brigom šta će biti sa njim. Istina je da nemamo na koga da se oslonimo. Jedini tračak nade su nam dobri ljudi. Hvala svima do neba, neka ih dragi Bog čuva u zdravlju i podari svaku blagodet - kaže Vuka, koja zajedno sa mališanima živi u udžerici i uslovima nedostojnim bilo kog čoveka.